Бранич

488

в р а н и ч

врој 13 и 14

што стоје у вези с његовом радњом, чега је последица : залагање и отуђивање имања. Једно од најважнијих питања не само у материји, коју третирамо, него и један од најважнијих актова у човековом животу, мерећи их по њиховим последидама, то је без сумње залагање и отуђивање непокретног добра. Непокретно је имање основица на којој почива материјални живот људски, у неоптерећеној непокретности огледа се јемство за сигурну будућност, услов за благостање. С тога све данашње економске државе и обраћају највећу пажњу на одржавање непокретности у рукама сопственика, с тога је наш законодавац у §-у 471 грађ. суд. поступка, држећи се тога принципа, донео оваку одредбу : (( ....пет дана земље била земља чиста, под гором, воћем или виноградом, зај / но са необратим њеним плодом; исто тако и кућу са з радама и плацем до једног дана орања,.... не може ни сам земљоделац продати или ма којим начином отуђити." Па кад је законодавац поставио така ограничења за људе потпуно свесне својих поступака, људе азреле," онда, зар се може рећи да малолетник, који је по правилу «неспособан" може изузетно везивати сваки <( какав било уговор," зар малолетник може залагати и отуђивати своја добра без савета и одобрења надлежних лица ? Никако. Питање о задужењу илп о отуђењу имовине, то је у исто време понајчешће и питање о оистанку малолетног трговца, па зато ће он приступајући тако важним пословима потражити одобрење од оних лица, која су га овластила да може трговати. Све, дакле, иде у прилог изнесеном мишљењу па и сам члан 114 закона остаратељству, који гласи: «малолетник који је за пунолетног оглашен, моћи ће само по одобрењу за то постављеног старатеља имања и старатељског судије непокретно имање отуђити или оитеретити. Ђ Најзад, приметити нам је да у једном од најмодернијих европских трговачких законика, а поименице у члану 7 белгијског трговачког законика постоји подобна одредба, која у преводу гласи: „Малолетници могу шта више и оту-