Бранич

број 13 и 14

б р а н и ч

489-

ђити непокретну имаовину, но придржавајући се Формал ности које су прогшсане за продају непокретних добара малолетника." 1 Кад се сравни наведени члан нашег закона о старатељству са напред цитираним чл. 2 Франц. трг. законика г онда се види да је наш законодавац поставио малолетнику строжија ограничења односно располагања имањем него што је то учинио Францески, који дозвољава малолетиом трговцу, да без нарочитог одобрења може заложити и оптеретити своје непокретно имање. Ну, ово оступање нашег законика имало је пуно оправданог разлога, јер заиста, ако по Францеском законику малолетник не може самовољно отуђити своје имање, он га може оптеретити па и преоптеретити тако, да у случају неисплате дугова повериоци би му могли одузети све његово имање, и породични савет само да би избегао веће трошкове, морао би хтео не хтео, одобрити продају маколетниковог имања. в., Може ли овлашћење бити опозвано ? Односно овог питања постоје два противна мишљења у земљама где оно није нарочитим законом регулисано. И заиста, ако се с једне стране узме на ум та околност, да у законику нема изречног наређења о могућности или немогућности таког опозивања: јер да је законик одобрио то опозивање он би му без сумње морао дати извесну Форму и одредити суштину; и кад се с друге стране помисли на озбиљан карактер који тако опозивање има : што би то значило да се статус извесног лица може мењати вољом трећих, — онда се чини, да би решење овог питања било потпуно неумесно и неосновано, ако би се дозволило да се може увек прекинути ток послова трговачких одузимањем овлашћења малолетнику. 2 )

А ) Р. Уатиг, у своме делу : И^е сос!е с1е Сотшегсе Ве1§е, тумачећи овај чдан вели: т. ј. а на основу одлуке породичног савета а по одобрењу суда, и то у случају апсолутне нужде или очигледне користи, а с Формалностима, које су прописане белгијским законом од 12 јуна 1816.»

2 ) У овом смислу: ^хЈоп-Саеп е1 КепаиИ, ор. си I. N0. 116. — Шигеге, КереТшпб есп<;е8 р. 26. — Р. Л т а тиг пре закона од год. 1872.