Бранич

број 13 и 14

493.

(У актима ислеђења види се, да је прив. тужиоц Радосав оптуженима опростио казну, није тражио да се за ово дело казне, но само да плате трогакове и таксу, што су оптужени пристали). Првостепени суд нашао је: Да против Ђорђа и Миладина истина стоји њино признање, да су код среске власти као сведоци сведочили против Радосава, како је овај ајдуцима јатаковао, због чега је по њиној сведоџби и у притвору био и да су после код исте власти ту сведоџбу порекли, наводећи, да су лагали по наговору оптуженог Ранка, а ово је против њих довољан доказ по I \ 225 и 234 крив. пост. А против оптуженог Ранка стоји његово признање, да је он именованом Ђорђу написао оно писмо у којем он власти доставља, како Радосав јатакује ајдуцима, а ово је опет против њега довољан доказ за наговарање по ј! \ 232 и 234 крив. поступка, по томе више, што именовани . орђе није ни имао потребе, да и као сведок сведочи а и као достављач и неписмен да нагшсмено доставља оно о чему сведочи једног истог дана — 24 Јануара — и што Ђорђе и Миладин, признајући да, су лажно сведочили по наговору Ранкову, али да у овој радњи оптуженог Ђорђа и Миладина нема дела, које 6и се могло казнити по § I 270 и 273 кривич. законика, по томе, што они нису онакова лица каква замишља речени \ 270 нити су влчсти дали онако уверење за какво би могли бити криви по овоме законом пропису и што се нису на евоје сведоџбе заклели, те као кривоклетници не могу бити осуђени по наведеном I 273 крив. законика. Па кад они не могу бити криви по наведеном законом нропису, онда нема кривице ни против оптуженог Ранка као наговорача по % 272 реч. законика. А да би им се опет као клеветницима судило по § 209 кривич. закон. није било нити има тужбе приватног тужиоца, који је због лажне сведоџбе и наговарања трпио. На основу изложеног решио је: да се оптужени за наведено дело не стављају под суд но одпусте. Усљед жалбе исљедне власти, Касациони суд примедбама својим поништио је горње решење првостепеног суда из ових разлога: »Кад сам суд узима да стоји то, да су оптужени Ђорђе и Миладин лажно сведочили против Радосава и да је овај са тога и у притвор дошао као јатак извесвих хајдука, као и то, да су ови овако сведочили по наговору оптуженог Ранка, — то суд није могао, налазећи да та радња не долази под одредбу 'Ц 270 и 273 крив. законика не узети, да иста није казнима по тач. 1 \ 359 крив. законика, већ је требао да по наређењу § 163 крив. пост. врати дело полиц. власти, да ова у смислу \ 359 крив. законика према оптуженима поступи и оптужене казни, пошто је иста — полиц. власт — радњом тужених наведена, да у залуд ислеђења предузимље, да Радосава на одговор повлачи и решењем својим од 25 Јануара 1887 г. и у притвор стави." БРАНИЧ ГОД. II. 3 1