Бранич

450

б р а н и ч

врој 13 и 14

гораца посебице, зајам новца зове се рукодаЛа., рукод аеање. У Боци поверилац зове се рукодава.лац, рукодавац, рукодавник. У овој тачци нашег члана, као што видимо, иза речи «рука« долазе и ове стари речи к оиаданије Ђ и а уд ава", за које сумња Даничић са разлогом да су последња глоса, којом писац хтеде да протумачи реч «рука», коју као да није разумео. Наспрам тенденције целог текста ове тачке, рекао бих да је «рука и старији скраћени облик данашње речи и правног појма рукодаће , дакле да значи у опште дуг од зајма, а у овом случају једно иротивтражење, чија се употреба забрањује у току судског извиђаја док се не сврши поведена парница. Објашњујући ову тачку на показани начин, морамо водити рачуна и о чл. 122 Душанова Законика, у коме у главном понавља се ова иста забрана беђења тужиоца од стране туженика каквим засебитим грађанским или кривичним делом, и на чијем завршетку стоји ова јасна и категорична одредба: «1-1 кад се ствар иресуди, ако има, какву засебиту жалбу на иарничара, нека је изјави иред судијама мојег царског величанства. А док се иресуда не изрече, да му се не верује ни у чему, ма шта, наводио. Ђ Изјашњујући се унапред за ову своју поставку о значењу речи «рука, в да бацим на ово тамно питање још један зрачак видела с друге стране. У Црној Гори Фактички извршилац физичког насиља н. пр. код дела убијства или у повредама тела, назива се „рукоставник". У црногорском Законику Св. Петра, на име у одредби члана 22 намењеној судијама, стоји ван осталога и ово: «да саслушавају парничаре редом, недоиуигтајући ирсте олити ријечи давуџије да један другоме у ријечи улази и прекида говорење." Ако узмемо да наша реч арук а и има чега сродног са ирстима. олити ријечима. давуџија " у петрову Законику, могли би ову тачку о «руци" објаснити као одредбу судског поступка о забрани кварења реда на суду, налетањем парничара један другога, и беспутним прегоњењем.