Бранич

број 15 и 16

В Р А Н И Ч

523

као ограничење њихових посебних права и сасвим га 18.30 године укинули. 1 ) Год. 1848 бида је за наше питање од особитог значаја. Како историски развој тако и политичке прилике упливисале су и упливишу још и данас на решење нашега питања. Ма како да је друштвено и политичко стање мање више подједнако у свим културним државама, у погледу на наше питање посматралац наилази на особито шаренило. Докле законодавства Немачке. Аустрије, Италије и Србије (§ 6 казн. законика) сматрају неиздавање сопствених поданика. као наређење јавнога права, дотле га Белгија, Низоземска и Француска сматрају за привилегију, које се оптужени може и одрећи. ") Р1орвершка признаје могућност издавања сопствених иоданика судовима страиих држава за суђење дела, која .би они били учинили против ириватних лица, док Шведска и Данска немају никаквих наређења, којима би ово издавање изрично забрањивале. 3 ) Најновији законик низоземски од 1881 год. оставља решење овога иитања међународним уговорима. Уговори последњих десетина, а особито та околност, што се Енглеска и Сједињене Североамеричке државе ,редовно, па чак и без узајамности (реципроцитета) у својим новијим уговорима обвезују, да своје поданике из,лају на суђење страним судовима, обећавају да буду од особито повољног утицаја на решење нашега питања. Чак и Швајцарска се у уговору са Сједињеним Државама од 1855 године обвезала на издавање својих поданика. 4 ) Па и Фран-

1 ) УГоге М. Р. Ар,ег§и Н]з1;ог1дие с1е с11уегзеб 1е»1б1а110пз тосЗегпез еп тапеге с1е с1еП1з сотт1з а 1'е1:гап§ег. — Неуие с1е с1го11 1П|;егпа110па1. ев. XI стр. 303. 2 ) Еатгпазсћ 1. сН. стр. 381. 3 ) Соов у Аппиа1ге с1е ПпзМи!; с1е с1гоЈ1; 1п1;егпа1;тпа1. св. Ш стр. 29*2. 4 ) Чл. XIII овога уговора гласи: Еез ЕШз 1Јп1з сГАтегЈ^ие е!; 1а СопГесЈегапоп зи1ззе зегоп!; (;епиез зиг 1ез геди!311;10пз Га11;е8 еп 1еиг пот раг ГЈп1;егтес11а1ге (1е 1еигз а§еп1;8 сНр1отаи^иез ои сопзи1а1гез с!е зе И\тег гес1рго^иетеп{; роиг е!;ге 1;гас1и11з еп јизпсе 1ез тс1:тс1из ^т, ргеуепиз с1ез сптез епитегез а Гаг1;1с1е зи1уап(; соттгз с1ап§ 1а јиггсИсИоп б,е 1а рагИе гециегапГе сћегс1гегоп1 ип Лзу1е ои 8етопГ Ггои^ез зиг 1е ГеггИогге" с1е 1'аи1ге ра гНе. — Ср. МагНп Л. Кеуие с1е с!гог1; 1п1егп. св. XIII стр. .VI.