Бранич

532

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1б и 16

лагање. По њему је држава обвезана, да својим грађанима ујемчи сигурност, да ће њима бити суђено по њиховим законима и нред њиховим судијама, на њиховом матерњем језику и пред очима њихових суграђана, који њихов живот и њихову прошлост познају. Ова тврђења су данас неразложна већ и с тога, што се казнено законодавство европских држава данас врло мало разликује једно од другог, али су она нарочито с тога без икаквог оправдања, што данашњи злочинци не само да знају језике свих већих европских држава, које бирају за поље свога пустошења , већ познају унапред и оштрину односно благост свих законика те земље. Ми се доиста морамо чудити, да до сад ни учевни бриселски криминалист, нити ко други од његових колега, није дошао на мисао, да разгледа и промисли мало о удружењима злочинаца, којих сад тако много има у целом образованом свету, и чија организација би могла служити на углед многим другим удружењима, кад јој само циљ не би био тако рђав. Па зар да ми једног члана таквог друштва, коме је цео свет поље за пљачку, и који једној држави припада сасма случајно, или можда из шпекулативних разлога, што је у њој блаже законодавство у погледу на његова недела, зар ми да таквог отимамо од судије, који је по природи ствари позван, да за његово дело суд изрекне ? Зар ће се иротивници издавања сопствених поданика и овде у одбрану својих тврђења позвати на дужност државне заштите или шта више, на повреду народносне части ? Ми мислимо, да ће они сами увидети, да је то оружје и сувише свето и светло, а да се и за овакве ствари потрже. А осим тога ваља имати на уму. да је у науци с тим већ одавно пречишћено, да сваки има да поштује законе државе, на чијем се земљишту задржава. Противници издавања сопствених поданика не поричу ни самп ово начело у случају, кад се злочинац ухвати на земљишту државе, у којој је он повредио закон ; њима изгледа са свим природно, да у том случају њему ту треба да се суди и да се досуђена му казна над њим изврши. Али кад је у