Бранич

број 15 и 16

б р а н и ч

533

питању какав препреден и преФињен злочинац, који се умео извући исиод заслужене казне, и побећи у своју отаџбину, онда од једном устају противници издавања сопствених поданика, и трубе на сва уста, како такав човек не сме бити издан, јер би тиме била стављена на коцку најдрагоценија грађанска права ! А при том неће да се узме у обзир, да онај, који полази у свет да краде, пљачка и убчја, већ тим самим напушта сва своја грађанска права, и својевољно се потчињава законима земље, коју је изабрао за поље свог опустошавајућег делања. У својим горе поменутим минхенским закључцима, тачки 1 поставио је 1пзШи1; с1е с1гоИ; т1;егпа1;1опа1 следеће правило : «3а суђење једног дела је надлежан суд оне државе, у којој се окривљеник налазио, кад је окривљено дело извршио". 1 ) Извештачи за ове закључке били су већ поменути проФ. фон Бар и проФесор Бруза, из Турина. И ако први изрично тврди, да «свака цивилизована држава има да суди за злочине, почињене на њеном земљишту, па били злочинци њени поданици или странци ,)2 ) и ма да он за територијалност казнених законика свом одлучношћу својом устаје, ипак не може да се одлучи, да призна умешност и онравданост издавања сопствених поданика. Уз то налази за са свим умесно, и он захтева изрично, да наш судија при суђењу дела, које је у туђој држави учињено, треба да примени законе те државе. Но овде се пуним правом може приметити, — и ми овим прелазимо на поље казненог поступка, —• да би било много природније и нрироди саме ствари много прикладније, кад би наређења тога закона тумачили и његову вољу изрицали судије, који су једино за то позвани 3 ). Ма како да су данас судије

1 ) У оригиналу гласи овај члан (( 1,а еотрекепсе ЂегпћопаГе (1е 1а 1о1 репа1е езк се11е с1и рауз ои бе кгоиуе 1е соира1)1е ћогз (1е зоп асктке сгпшпеПе.^ Оег1сћ(;ззаа1 XXXV 501® 2 ) 1. сН- стр. 5 76. 3 ) С'ез4 1а 1о1, се зоп! 1ез 1г1ћипацх (1и рауз ои з'ез'1/ раззе 1е ГаЦ а ји^ег, примећује лепо Бернар (1. С1{;. II стр. 117) ди1 зоп1: па!;иге11етеп1; сотрећеп1;з. Сез1; сеие 1о1з ди1 в.оГ€ ЈеПтг 1е Га^, еп <1е1;егт1пег 1а §га<1ег1<;е ; се зопћ сез ЈтЉипаих реиуеп1; ргосес!ег аих сопз1;а(;а1;1оп8 с1е Гаг1;,- еп1;епс1ге 1ез 1;ето1Пз; 1а ои оГГепзе а е!;е с'отт1зе 1а с1о11; ■е!;ге ргопопсее 1а герагапоп.