Бранич

Ј рој 15 и 16

б р а н и ч

539

владе, резултат личне способнооти и увиђавности, да се влада руководи у својој акцији подрпљеним правилима из искуства, не придржавајући се никаквих сталнчх принципа, речју да је политика прост емпиризам а не вештина. Сви готово писци који су се теоријски бавили тим питањем. почевши од Платона до Огиста Конта, изречно су тврдили да је политика вештина, или су се прећутно стављали на то гледиште, узимајући га као основу овојим спекулацијама. Практични пак политичари и државници већином су одрицали политици вештину, или ако то нису изречно тврдили, оно се види јасно из њихове радње ; и у томе свом мишљењу наслањали су се на здрав разум и осећаје друштвене. Питање- о политици као вештини ваља разликовати од питања које се често истиче, а на име : који је бољи облик владавине ? Данас се обично радије воде научне распре о разним конституционалним облицима, него о томе да ли је политика вештина или не ; да ли је политичка радња нродукт искуства или иредмет простих конјектура. У јаким данашњим политичким контроверсама, нарочито кад се тиче живота и слободе, било би сувише педантно потрзати питање о самој унутрашњој природи тела које влада, али с друге стране важно је окарактерисати у модерним политичким кризама правну и моралну природу оних који су позвани да управљају друштвом. Изузимајући бурне прилике у политичкоме животу, важно је из ближе познати природу и иозив владе, и у колико се оиравдава њезина политичка радња у јавним иословима. Ма да често бива да владе падају због њихове неспособности, али опет ретко се дешава да се једна влада попне на државно крмило својом способношћу. Литање о природи и позиву владе, колико се зна, прво је истакао био Сократ ; и од тада оно је претресано са разних гледишта, нарочито га је Платон детајно исгштивао у своме дијалогу о (< Краљевству.» Он је тврдио да је радња владе. или политика у нашем смнслу. вештина, као и обичне вештине или занати, на ир. бродарство. ме-