Бранич

5 40

б р а н и ч

број 15 и 16

дицина, ткање и т. д.; но само да је иолитика тежа од свију осталих вештина. Карактерне црте владине радње имају свој основ једино у науци, и тамо их ваља тражити. У томе питању, вели он, мало је стало до тачних одредаба и деФиницнја о облицима владавине, било да су они престављени у једноме лицу, мањини или већини. Битно је у природи владе да она врши државне Функције по начелима науке, вештине и разума. Као што човек иије рад да иовери свој организам иа лечење каквоме самоуку који не познаје природу ни узроке болести нити методу лечења, тако исто не треба поверавати социјални организам ономе који нема научне способности да њиме управља. Као што је бесмислено да болесник диктира лекару какав лек да му препише, као што нема смисла заповедати корманошу како да управља лађом, — тако је исто непаметно и безсмислено предати власт и управу ономе који нема знања ни вештине. По Платоновој теорнји права народна влада не може постојати. Заузета својим приватним пословима, маса нема, вели, времена, па и кад би била способна да научи ту тешку вештмну у вршењу јавних послова, — да научи, како вели Платон, упоређујући владу са простим ткачем, ткати замрсено платно владино. Не требају нам, вели Платон, свашгари : свак треба да врши посао за који је позван, и како сам разуме. То је Платоново мишљење о политици или вештини владања, као са свим супротно мишљењу и раду атинске демокрације онога времена. Атињани нису сматрали политику као вештину већ као предмет здравога разума и народних осећаја, те по томе се није допуштало у старој атинској државици да нолитику води мањина, — људи који би у томе имали знања и вештине. У Платоновој књизи кПротагора." изнесена је интересантна илустрација како су се вршили јавни послови у Атини. СоФиста Протагора, као јавни проповедник походио је, вели се, Атину, и том нриликом сусрео се са Сократом у кући једног његовог нријатеља; између њих заподене се разговор о политици, и Протагора је тада испричао како Атињани врше јавне послове на зборовима.