Бранич

БРОЈ 15 II 1 В Б Р А Н И Ч . Г> 4 5 „Народ је, вели Бурке, господар. Једини он има ираво да потпуно изрази своје жеље. Ми који доносимо закон^ и управљамо земљом, ми смо вешти мајстори да тачно Формулишемо његове жеље, да их преставимо у јаснијим и савршенијим облицима, да спремимо све што треба за њихово остварење. Придржавати се народних тежња и осећаја, не утицати на њих; давати правац, облик, техничку одећу и нарочите санкције здравоме разуму друштва — то је права сврха законодавне радње." Вуркеово мишљење преставља нам добар пример у коме су спојене две добре стране — теорија и практика. Бурке је не само одважан у одбрани народних права, него је по природи и образовању своме упућен /а тим правима даде ширу и рационалнију основу. По његовоме схваћању владина радња није вештина; управно тело у његовим је очима проста извршна власт. Мишљења новијих теоретичара, као што је Карлајл (Саг1у1е), и систематских ФилосоФа, Огиста Конта и Херберта Спенсера, гравитирају око Платоновог гледишта о влади. Карлајлови погледи на значај и улогу великана у друштву просто су претерани назори Сократови о друштву. Пронаћи способна човека, вели Карлајл, ') и заогрнјти га свима знацима у којима се огледа способност : достојанством, великим поштовањем, владалачком узвишеношћу и многим другим одличијама, па му оставити слободно поље да управља како му његова способност диктира — на то су управљене све соц-ијалне делатности и напори. Свечаним беседама, парламентарним предлозима, реФормама, великим социјалним иокретима, смера се на то, и ни на шта друго. Само се онда може имати права влада у каквој земљи, ако се у њој пронађе најспособнији човек, и постави се на највише место указујући му се владалачко поштовање. Држава где би се то остварило била би права држава. Ни изборном урном, ни парламентарном речитошћу, ни правом гласања, ни стварањем конституција,

А ) Негоез апс! Него ЛЛ г ог§ћЈр 1ес€. VI.