Бранич

546

б р а н и ч

број 15 и 16 :

нити се икаквом другом машинеријом може поправити у њој и заједну јоту. Права држава оно је, вели Платон, у своме дијалогу о (( Краљевству, и у којој се нађу државници који одиста схваћају свој високи позив, па управљали они по законима или не, по вољи или противу воље држављана, били богати или сиромашни, мало је до тога стало, јер се то не да у свему предвидети. Огист Конт у своме делу (( Позитивна политика" одбацује теорију преносења власти на извесна лица која је била преовладала у 18 веку, и теорију о непосредној демокрацији која је владала у јелинским државицама. Свако непосредно учешће народа у вршењу државних послова, и право предузимања и данашњих најважнијих одлука за друштво, може годити код модерних народа само у времену социјалних и политичких преврата. Позитивизам одбацује метаФизичку доктрину народног суверенства. По теорији позивитизма не допушта се по правилу да се подносе важна политичка питања и избор оних који треба да управљају народу који је очигледно неспособан судија у тим питањима, јер би он по својој вољи, вели Конт, оправдавао ексистенцију права којима се руши јавни поредак. То су главна мишљења о природи и позиву владе. Пре но што покушамо да испитамо колико су та мишљења основана, важно је да бацимо неколико критичних погледа на њих, како би јасније преставили важност и цељ сваког тог мишлења. Платон упоређује радњу владе са вештином. За вршење јавних послова он тражи знање и вештину, онако исто као што се захтева знање за столара, ткача, бродара н т. д.; са тим само изузетком што је политика много тежа вештина. Сад да видимо у колико је то упоређење умесно. Три су главне црте по којима се техничке вештине разликују од политике, или вештине владања. У вештинама се не истиче нитање о цељи која се жели постићи, али је то питање веома незнатно. Тако ако је реч