Бранич

548

б р а н и ч

број 15 и 16

Ј политици је предвиђање веома неизвесно, управо немогуће. Може се нагађати, и понекад се та нагађања могу тачно Формулисати. Али резултат компликованих социјалних покрета једног народа не може се у напред предвидети. Ми не можемо да предвидимо обичне појаве, на пример пад новчаног курса. Уврстити политику у техничке вештине, па баш убарабарити је са вештином као што је медицина, а отуда изводити закључке, као што је радио Платон, значи не водити рачуна о њиховим разликама. Прост је разлог што је он изгубио из вида разлику између полигике и оста.шх вештина. Платон је добро знао да је наука најважнија спона између вештине владања и осталих вештина. Али он није разговетно схватио разлику у ступњу знања о самоме предмету које треба да има државник, прост занатлија и вештак. Он није приметио да нема велике разлике између знања које се тражи на ир. за једног столара, ткача и бродара, у погледу њихових респективних занимања, док је знање које се тражи за државника веома тамно и неодређено. Платон произвољно оцењује однос који посгоји између вештине у управљању и науке на којој та вештина мора да почива. У опште се може рећи да он није схватио разлику између науке и вештине, нити је она јасно обележена у његовим списима. Под вештином ваља разумети низ практичних правила основаних на једној или више наука. Политичка вештина тако исто мора почивати на науци о политици, али нема науке где нема склада и јединства. У времену Платонову није се знало да људске радње подлеже извесним законима; а што се знало то је било непотпуно. У оно доба кад»је Платон живео нису се познавале нити допуштале претпоставке : да љу/1ске радње проистичу из ранијих радња и догађаја; да се по законима њихових покретаи ступњу њиховог познавања предвиди ток политичких догађаја у будућности. Све док се те поставке не усвоје не може бити говора о политичкој вештини. Платон је дакле био на погрешноме путу, бар са нашег гледишта, кад је тврдио да је политика вештина. Осим тога треба