Бранич

БРОЈ 1 б и 16

Б Р А Н II Ч

549

се сетити да је влада у атинској државици вршила најразноврсније послове, и имала у рукама разне власти које данас ни једна влада нема. Грађани атински вршили су директно државну власт на јавним скуповима, а нису је преносили на преставничка тела као данас. Вера и леие вештине спадали су у круг државних послова као год право и политика. Једна иста власт издавала је и извршавала законе. Један исти чиновник отправљао је разноврсне дужности које се данас никада не поверавају једноме лицу. Грађанин какав могао је бити позван данас да председава у некоме суду, сутра да предводи војску, да руководи спољашњу политику, и у исто време да буде одличан државнмк и вођ какве нартије! Међу тим деоба државне власти на законодавну, судску и управну није била непозната у Атини, што ]е у осталом тачно забележио Аристотел у својој «Политици," но између тих грана државне власти нису биле обележене тачне границе као данас. Атинска држава била је много мања и слабије организована од данашњих држава. Платон није дакле допуштао нринцип по коме би политичку власт вршили људи који за то немају вештине, па и кад би се они самим тим вршењем оспособили, да би могли одговорити своме нозиву, вршећи читав низ иослова за које се тражи нарочито знање и вештина. Платонови разлози нису довољно јаки да се њима подупре његова теорија, по којој се као политичка вештина разликује од обичних вештина само ио ступњу тешкоћа; да за то што постоје обични занати и вештине, као на пр. архитектура, бродарство и т. д. да мора постојати и државничка вештина. Из тога излази само да може бити политичке вештине. Разлике по тешкоћама између тих двеју категорија вештина тако је велика, да нам она преставља две разне врсте вештина, а не да између њих постоји разлика само у ступњу тешкоће. Вероватно је да ће у далекој будућности бити и државничке вештине, то не треба норицати. Али ми велимо да данас та вештина не постоји, о чему ћемо навести разлоге.