Бранич

550

б р а н и ч

број 15 и 16

Лорд Бакон са свим је познавао научни карактер грана знања које се баве изучавањем природе, и он је тачно изложио и објаснио методу испитивања природних наука. Али он је тек у пола веровао да се та иста метода мозке применити и на законе по којима се крећу људске делатности индивидуалне или социјалне. Он је ставио религију и политику између знања и незнања. Бакон је дакле издвојио политику из иравила које је поставио у «М оушп Ог §апит," а на име : да је научењачки ауторитет у прецизирању интелетуалних Феномена лабав, и да се увек могу истицати разне и противне претпоставке у философским тврђењима. Када је у осмој књизи свога дела „Аскепсетепј; оЕ Кеагтп^" иочео да излаже своје назоре о социјалној науци, и кад је требао да се дотакне питања о политици, —- Бакон је сматрао да не треба о томе да говори; да је у томе, што он прећутно прелази преко тога предмета, најбољи знак његова одобравања и похвале политичке радње Краља Јакова I коме он пише као к великом краљу }> који је, вели се у писму, велики и јак у политичкој вештини, у којој је одгајен од колевке. Баконови назори о политици своде се просто на неколико реФлексија о начелима грађанске владе. Но тешко је замислити да се човек тако велике умне моћи, као што је Бакон, није хтео упуштати у претресање питања о политици просто за то, што је он као мислио да је тај предмет поцрпео Краљ Јаков I. Пре се може објаснити то Баконово ћутање претпоставком, да је он мислио да политика још није дозрела да се подвргне методи научног испитивања. Буркеово гледиште може се сматрати као средина између два пређашња. Тим мишљењем премешта се тежишна тачка питања, али се не отклањају његове главне тешкоће. Просто рећи да народ треба да одреди цељи а влада да пронађе средства помоћу којих да се оне остваре ; чудноват је пут да се избегну практичке тешкоће спасоносним средствима које се износе у теорији посредовања извесних органа. У политици и јесте најтежи проблем одредити шта да се ради, како да се постигну извесне