Бранич

516

б р а н и ч

број 15 и 16

најсветлији нимбус иравничке славе, име мудра законодавца. И ми му од срца желимо да ту славу и дочека, не само ради њега, е да би тиме крунисао свој научнички рад, него и још више ради среће и напретка брацког нам народа црногорског. А ту ће славу г. Богишић јамачно дочекати, ако, по свршетку овога рада, буде могао, као некада Солон у Атини, с правом узвикнути : «Дао сам Црногорцима не најбоље законе на свету већ таке, које они могу најбоље да поднесу !" * Свој кодиФикаторски рад г. Богишић је отпочео с ирива.тним иравом, за које се још повлачи традиционалан (од римског јш'18 стНз-а) но узак назив грађанско право. Оно је скуп оних правних правила и установа које регулишу две велике групе животних одношаја и додира у које појединац, проводећи свој приватан живот, долази с другим људма ; а то су имовно правни и породично правни одношаји. Отуда и ова главна деоба приватнога права у објективном смислу на имовно ираво и иородично ираво. У ово последње улази као нужна допуна његова и насљедно ираво, за које се, врло умесно, рекло: да је логички завршетак системе приватнога ирава. У приватном су праву, дакле, два главна стожера : имање и иородица. Имање, с економско-социјалног гледишта, представља нам суму социјалних одношаја једнога лица с осталим члановима друштва, његов привредни круг. тековину појединца у производњи и деоби општих добара; а с правнога гледишта, оно нам представља скуп приватних права у субјект. смислу т. ј. овлашћења појединца да располаже с извесним добрима својим (својина), да се у извесним мерама користи туђим добрима (стварна права на туђа добра — јига ш ге аНепа) и, да тражи извесне услуге од одређених лица (ођПда^оиев, дугови или тражбине). Отуда и ова главна деоба имовних нрава на стварна. и тражбена (облигациона, дуговинска) права.