Бранич

број 17 и 18

б р а н и ч

575

I Како је и кад је постала историја права у опште? Као што се у опште може рећи, да ништа не постаје нагло, без прелаза, скоком, тако исто можемо и за историју права рећи, да није постала скоком већ постепено, после процеса који је завршен тек почетком овог века. За постанак историје права, а и историје у опште, нужно је да се призна идеја развијања права, без обзира на то шта ми иначе мислимо о праву и његовој природи. Међу тим, све до појављивања историске школе та се идеја не признаје. Сви мислиоци о праву и његовој природи до појављивања те школе мисле и држе, да је право или нешто вечито, за сва времена и народе подједнако и лепроменљиво или, обратно, да је произвољно и променљиво. У место да покушају да прво себи објасне посганак права, па тек онда да опредељују његову природу, сви ти мислиоци баве се тражењем тог вечитог и непроменљивог у праву или оправдањем те произвољности и изменљивости његове, стварајући тиме тако звану филосоФију права. Резултати добијени философијом права показаше, да она није у стању да реши постављени јој задатак, али погрешке које су се од првих зачетака њених стварале, смењивале, нагомилавале при решавању тог већ у основи погрешног задатка, повеле су стварању историје права. Без погрешака учињених философијом права ми дакле не би данас имали историју права. Кад би овде био говор само о узроцима који су изазвали постанак историје права, а не и о томе, како је постала, о процесу њеног постанка, ми би се могли задовољити констатовањем горњег Факта. Овако, ми смо принуђени, да се упустимо и у историју тих погрешака, те да из ње изведемо и историју постанка историје права. Историја погрешака учињених философијом права јесте предмет испитивања т. зв. историје ФилосоФије права и 36*