Бранич

612

Б Р А Н И Ч

број 17 и 18

у каквој је монети издао тужитељци новац по спорној меници, суд налази да не постоји, јер он је на сва питања одговарао, а само није хтео казати каквим је новцем исплатио меничну вредност г што није морао ни чинити кад је имао у рукама пуноважну меницу приватне тужитељке, а не стоји ни то, да се он и тужени Живојин не слажу у својим одговорима односно места где је исплата извршена као и месту где се Милосав уверио о потпису тужитељкином на меници, у шта је посумњао а не у самом задужењу, јер је Живојин у своме одговору казао, да му се чини, да је то било у малој кући а да не памти сигурно по што је то давно било, дакле није баш тврдио противно исказу Милосављевом те да би то могао бити против Милосава основ подозрења из тач. 11 § 121 крив. пост. Према свему изложеноме, кад је спорна меница у законој Форми начињена и пуноважна исправа и кад нема никаквих доказа, да Је она лажна, оба тужена за ово дело буду по \ 250 крив. пост. пуштена испод суђења, а за спорну меницу суд је рекао у своме решењу, да ће се о њој расправити особено грађанском парницом која је већ и поведена. Али Касациони Оуд по жалби државног тужиоца и приватне тужитељке у своме I оделењу 11 Маја ове године Бр. 1766 по расмотрењу акта, нађе, да ово решење Крагујевачког Суда не одговара закону са ових разлога: »По тач. 5 I 80 трг. закона мора свака вучена меница да има између осталог и иотаис издатеља са његовим именом или Фирмом, јер без овог нема менице и на таквој исправи већ постојећи потписи су без меничне важности. Из »менице" која је у овоме случају предмет истраге и која је у Форми вучене менице издата, види се да нема. иогииса издаваоца, нема дакле оног услова из тач. 5 \ 80 тргов. закона те према томе а по I 81 истог закона ова »меница« није меница какву закон тражи , нити има меничне обвезе за оне који су на њој своје потписе дали, као што се то категоричкк у поменутом закону вели. Код таквог стања ствари, исправа, о којој је овде реч, не може да буде предмет ФалзиФиката према I 147 кривич. зак. јер се за то тражи исправа од важности за доказ иравних односа. Према овоме, суд је погрешио што је изгубио овај пронис законски из вида, те држећи да је и оваква исправа пуноважна и од меничне вредности, узео је, да постоји дело казнимо из § 148. крив. зак. за то горње решење крагујевачког суда поништи и препоручи му да по овим примедбама и даље по закону поступи. Али Крагујевачки Суд не прими ове примедбе са ових противразлога :