Бранич

број 1 7 и 1 8

б р а н и ч

613

»Меница, коју прпватна тужитељка оглагиава за ФалзиФиковану, заиста је издата у Форми вучене менице, за какву ју је суд и узео у поменутоме своме решен.у. Она нема на себи потписа трасанта, а тачком 5 I 80 трг. зак. тражи се код вучене менице и његов потпис. Али суд овај, противно нахођењу првог оделења Касационог Суда, налази, да неколики захтеви \ 80 трг. зак. за вучену меницу ннсу тако апсолутни. да не постојање кога од њих у сваком случају има за последицу не важност целе менице те да таква исправа, већ ио томе самом, одмах није више меница ни у опште каква исправа од важности. Ово своје гледиште на поменуте законске прописе суд овај оснива на следећем : Тачком 4 § 80 трг. зак. тражи се, да вучена меница садржи и време плаћања, али, да овога може и не бити у меници, па да она опет важи као меница, јасно је из \ 130 трг. зак. којим се одређује 15 дана од дана издања, као рок плаћања менице, кад овај није у меници нарочито означен. Тачком 8 I 80 трг. зак. тражи се, да вучена меница садржи и место плаћања, али се одмах додаје како се за место плаћања узимље место становања трасанта, кад ово није нарочито казано у меници. Тачком 9 I 80 трг. зак. тражи се, да вучена меница има у себи и то, да је вредност примљена у новцу, рачуну нли већ како буде, али по свој прилици ни тај услов неће бити апсолутан по важност менице, јер нема разумна разлога за то. Јер то, да је и у чему је вредност примљена, карактеристика је само одношаја између трасанта и ремитента, нити се то у чему тиче и осталих лица у меници, према којима се трасант не може тиме ни бранити, већ само према ремитенту. Да је ово захтев без икаквог апсолутног значаја, јасно је код вучених меница на »сопствену наредбу,« где су, дакле, трасант и ремитент сјединили се у једну личност, и где трасант, кад говори да је вредност примио у том и том, говори управо једну бесмислицу, јер значи, да ју је примио од себе самога, а паравно да са свцм има смисла кад после при преносу каже да је вредност примио. Из овога, како суд овај држи, јасно је, да сви услови \ 80 трг. зак. нису тако апсолутно нужни за важност менице, као што би се ово, зар, могло изводити из самих речи 2 80 и 81 трг. законика ако се не би тражио никакав даљи и логички смисао захтева ових законских наређења, и ако се при том не би узела у обзир и остала наређења законска о меницама. Држећи се самих речи § 80 и 81 трг. зак и прогласивши све захтеве ? 80 трг. зак. као апсолутно нужне за важност целе менице и свију обавеза на то.ј меници, значило би учраво колико и изрећи, да је бесмислица у извесним приликама смисао ових законских наређења. А тако разумевање закона не може никад бити оправдано.