Бранич
614
б р а н и ч
број 17 и 18
Ако пак сгоји као правилно ово гледиште суда на I 80 и 81 трг. зак., онда суд налази, да ни захтев тач 5 I 80 трг. зак., који у овоме случају и јесте у питању, није апсолутно нуждан за важност вучепе менице, а то јс потпис трасанта код вучене менице. Овакојако недостатак трасантова потписа на вученој меници једна је мана, али она, како суд овај држи, није у стању да учини неважећом меничну обавезу акцеитанта,. Јер тиме, што на такој меници нема потписа трасантова, не ремети се ни у колико однос између акцептанта и имаоца менице, нити се тпме у том односу што губи од његове јасности, по што се ту зна колико се има платити, кад и коме, и у тексту исправе налази се и реч »Меница.« Акцептом створена је самостална обзеза акцептанта. Акцептант је могао примећавати и одрицати акцепт што нема потписа трасантова донде, док је био само трасат, и дотле је с разлогом могао подносиоцу одбијати пријем, тражећи да га овај дотичним потписом на меници увери о лицу трасанта, које му налаже да меницу прими и о року плати ; али кад ,је већ ставио свој акцепт а овај из својих руку пустио у саобраћај, он је тим самим иостао дужан платити меницу онако како она гласи, и разумно се мора предпоставити , да је неби ни примио, да незна како ће и коме ставити у рачун плаћену суму, и да он нема ни нужде да му се то нарочито казује, у меници и потписом трасанта. Што се пак имаоца оваке менице тиче, потпис трасанта био би по њега добро дошао због тога, што, ако би акцептант плаћање одрекао могао би се и противу трасанта обратити за плаћање. Али кад он сам не тражи оно, што му налаже корист његова, каквога смисла има то му силом наметати ? Све ово јасно показује, да ни нотпис трасанта. ма да је иначе врло потребан, није апсолутно нуждан и да се у односу акцептанта према имаоцу менице може бити и без њега. На послетку, у прилог овоме иде и то, што потпис његов, као и потпис кога од преносника, кад је и злоупотребљен, т. ј. лажан, као и кад казује име лица или какву Фирму, која никако и не постоји, него је са свим измишљена, са свим је без утицаја на акцептанта и не чини је важећом. Шта више, ималац менице у власти је увек да такав недостатак на вученој меници попуни и својим властитим потписом, и због тога само, што он то не чини, поништавати све обвезе по тој меиици, не може се наћи оправданих разлога. Овако разумевање поменутих законских прописа, и то на име разумевање баш тачке 5 $ 80 трг. зак. исказао је и утврдио сам Касациони Суд до сада у више прилика, а у овом случају суд је овај постуиио само онако, како је то већ раније практиком утврђено. Према свему изложеноме, суд овај налази, да је меница, коју приватна тужителжа у овоме делу означава за Фалзимковану, пуноважна и са потпуном важношћу меничне обавезе према приватној тужите-