Бранич

врој 17 и 18

б р а н и ч

615-

љци као акцептанту, те да према томе ова меница, као таква, и по смислу \ Њ7 казн. законика, може да буде предмет Фалзификата, нарочито у овоме случају, где је по такој меници а услед тражења онтуженог Милосавг- уважена и удејствована забрана на покретност приватне тужитељке.« Са ових, дакле разлога, Оуд Крагујевачки оетајући при поменутом своме решењу којим се огттужени пуштају испод суђења, што нема доказа за постојање дела ФалзиФиката, не прима примедбе по којима би се оптуженн имали пустити испод суђења због тога, што употребљена меница као не важећа исправа, не може да буде предмет ФалзиФиката. Но Касациони Суд у својој општој седници 27 Маја ове године Бр. 2032 нађе, да су примедбе оделења касационог суда саобразне закону, а противразлози Крагујевачког Суда да не стоје , те зато га и позове, да по учињеним примедбама учини даље што му треба.

XX Тумачеве § 147, 111 и 149 кривичног законика у свези оа 4 тачком § 471 гра^анског поступка. (ОДЛУКА. ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦ. СУДАЈ Државпи тужилац оптужи Суду Окр. Рудничког некога Живана за то, што је код власти употребио лажну исправу — уверење које је гласило: да он у кући немавише ни једну пореску главу; а међу тим имао је три сина који су плаћали порез, па .је па осиову таквог уверсња добио одобрење код Управе Фондова за зајам ; а Милутина, Обрена, Илију,, Димитрија, Живојина, Милосава и Милоша опет за то, што су они као кметови и одборници издали Живану ово уверење. Тужени Живан признао је да се овим уверењем послужио, а признали су и оптужени кметови и одборници да су га Живану издали, али су се бранили, да они нису хтели таково уверење потврдити све дотле, док им срески начелник није објаснпо да снновп са оцем не састављају задругу, па да према томе синовима оптуженога Живана не треба оставити ни мало земље на уживањ«, већ само Живану. Према овоме а по свршеном претресу суд нађе :да је оптужени Живан учинио казнимо дело по јЈ 147 крив. зак. што се послужио лажном исправом — уверењем, — а остали опет због издаЊа лажног уверења да су скривили по § 111 крив. зак. с погледом и на I 132 крив. зак. јер и ако синови са оцем не сачињавају задругу по I 57 и^507 грађ. зак. опет њима треба по смислу допуне 4 тач. \ 471 грађ. пост.