Бранич

626 Б Р А Н И Ч БРОЈ 17 и 18

те је имао прилике у Руану, у Нормандији, у Навари, у Лангедоку и т. д. војнички да се одликује, а једва је избегао и крваву Вартоломеову ноћ. Он се узалудно трудио, да у Енглеској нађе иомоћи за варош и град Рошељ, који херцег Анжу беше опсео. А кад је примирије учињено бнло између краља и Хугенота и кад је за ове и амнестиЈа изашла, онда се он представи краљици Марији Медичи и стави јој се на расположење, у нади да ће се с њиме ритерски поступити. Но она на против баци га у тамницу н нареди против њега кривичну парницу због смрти краља Хајнриха II. Све врсте мучења беху употребљене према онтуженоме, али му судије не могаху наћи кривице. Па кад ни мучење није помогло, онда буде оптужен што је Рошељ помоћу Енглеза хтео оелободити од опсаде. То, говорило се онда лукаво, у ратном плану није било обухваћено. И тако он буде осуђен да се на крављој кожи одвуче до губилишта Ла-Грев, па ту да се у точак уплете, изгубив са породицом племство и сва добра. Та је 'пресуда извршена 1574. Он умре с великом одважношћу, ма да је пре тога грозно тортуром нагрђен био. Али његовим наследницима пође за руком, те добију сво.је имање у Енглеској п умноже га, па и граФство Монжомерију опет добију. Молили су двор за милост, па пошто су се протестантске вере били одрекли примљени су радо као покајницн и сва им се достојанства и добра опет врагс. Од то доба били су веома ревносни католици, на смрт граФа Гаврила са свим забораве, и отпочну опет неку улогу играти, бар на двору. У години 1687. дакле, више од сто година од постанка ове ириче, живео је у Паризу граФ Франц од Монжомерије, потомак пре сто година на точку умрлог граФа Гаврила. Он је у Паризу живео само да ужива благоволење двора, а у Нормандији или на другом једном његовом пол.ском добру, близу Париза, жпвео је само ао изузетку. У понедељак 22 Септембра 1687 дође граф са супругом, домаћим духовником Францом Гањаром и са својим слугама на своје пољско добро „Виљ-Бусин« близу Парпза, са намером да ту остане до петка, но врате се на један дан раније, јер је граФ на својим белим хаљинама спазио био црвене мрље, па мислећг. да је то крв а како је врло сујеверан био, уплаши се и похпта натраг у Париз. ГраФ и графица возили су се у кочијама напред, а за њима, на један час доцније, ишли су духовник, паж и краљев слуга. ГЈо одласку ових последњих приметило се, да је био отворен један мали салон у сутерену, у коме су они обитавали и да су врата била < амо приклопљена, ма да је та одаја за време њихова и графова одсуства била закључана, а духовник Гаљар уверавао је да је он кључ два пута заврнуо п собом понео. То је било у четвртак 25 Септембра 1687 године.