Бранич

број 1 7 и 1 8

б р а н и ч

627

Оутра даи, у петак, граФ јави написмено господипу ДеФиту, најстаријем иељедном чиновнику у Паризу, који је имао титулу „поручик за кривична дела у Шатлеу,« да је за време његовог тродневног бављења на пољском добру, неко у његову кућу ушао и један путгшчки сандук разбио, па из њега украо 13.000 лира у сребру, 11.500 лира у злату т. ј. у шпанским пистолима, даље 100 комада нових лујдора. као и једну огрлицу од бисера у вредности 4000 лира. Тако велика крађа, учињена тако одличном господину, доведе иследнпка до највеће узбуђености, па науми да ислеђење с највећом марљивошћу предузме и да га дотле не прекида док крадљивца не пронађе и ствари гра®у Монжомериском не поврати. Он одмах оде краљевском прокуратору и једноме полициском члану ради истраге по графовој кући. Ја ово не пигаем да дражим живце у читатеља или радозналост у њему побудим, него да изнесем у правој свет шсти немоћ људске правде, те да се из тога нужна наука за бољу иравду изведе. Зато одмах кажем, да је иследник погрешан правац узео а све из сувишне ревности и да се препоручи »великом господину,« па је пропустпо најважније моменте у истрази. А то је учинило те је .један невин човек мучен и на робију осуђен био, где је услед ужасних злостава умро, оставив цо себи породицу без хранитеља, изгубив све своје имање и лишен части. Међу тим прави кривпи буду пронађени и кажњеаи тек после пет годнна, али опет не вештином истражних судија, него случајно. Провиђење је лебдело над правдом, правда је опет ликовала и ако у времену кад се погрешке судија више нису могле поправити. Прави, дакле, лопов и подстрекач бно је духовник Гањар, на кога ни најмања сумња није могла пасти. јер је и сувпше велико поверење код граФа уживао, а нарочито што није бпо код куће кад су ствари покрађене биле. Крађу је пак извршио један неваљао човек, некадањи војник, пробисвет, зликовац, по имену Велестре, са којим се духовник дружио и тајне састанке имао. Он је по наговору духовника крађу извршио, али превремеаим повратком гра®а био је спречен те није могао све изнети из куће. Један део крађе сакрио је био у кревет духовников, а кад је опазио долазак граФа и граФице, брзо се сакрио, оставив новце, па у оној хитњи није био ни врата собња закључао удешеним кључем који је при себи имао. И зато су, као што сам напред споменуо. врата и нађена само притворена. Новци су у тој соби нађени, а духовник Гањар, који је доцније све признао, говорио је, да су га при прегледу т Па§тагШ — одмах на одговор узели, он не би имао куражи одрицати него би још онда све признао.