Бранич

број 1 7 и 1 8

581

реакције тог и римско-стојичког погледа против првобитног погледа грчке ФилосоФије на право и његову природу. Питање је сад, какав је општи резултат тих историско-правних радова о^носно општп резултат те реакције историске школе против дотадањег схватања о праву и његовој природи? Општи резултат тих радова био је тај, да је строго научним путем доказано, да нпједан од погледа на природу права постојећих пре историске школе не може опстати пред непобитним Фактом, да је код свију народа право производ историског процеса, који показује извесну неоспорну правилност. Како се може та правилност објаснити то нам историска школа и њени радови не казују и као што ћемо доцније видети не могу да нам кажу. Наше излагање постанка историје права било би непотпуно — кад би прећутали радове по историји права који су постојали пре појављивања њеног. Непотпуност би се састојала у томе што ми рекосмо, да историја права постоји тек од појављивања историске школе, а овамо постоје историски радови много и много раније пре њеног појављивања. Ти радови почињу са Помпонијевим Анхиридионом (И 2 1Јј§\ I 2), налазе се у средњем веку, многе у следећим вековима. 1 ) При свем том сви се ти радови не могу упоредити са радовима историске школе. Ти радови нису били у стању, да научним путем докажу оно што су радови историске школе у опште доказали. С друге стране, њима недостаје научна цељ. Они носе карактер споредног, у служби историје, политике, позитивног права, какве друге практичне цељи или простог љубопитства. Радови историске школе имају, напротив, пред собом научну цељ. Они нам представљају систематичан и научно обрађен скуп свију правних установа и појмова једног народа у њиховом историском развићу. Могло би се и против тих

г ) Опширније о томе види у Зигеља: Исторхл права. Статвл первад. Истор1Л права до полвленјл историческож шко .]б1. К)ридич. В ^стникђ 1884 N0. 8.