Бранич

580

б р а н и ч

број 17 и 18

{

дијалектички развија ; Шелинг у идеји о праву као организму. Практична реакција јавља се у Монтескијевом наглашавању релативностн свију правних и државних односа њиховој условљености од историског тока развића, од свију осталих физичких и моралних прилика једног народа; у Буркеовом тражењу постепеног развијања законодавства; на послетку у покушају оснивања саме историске школе. Међу покушајима реакције најважнији је покушај оснивања историске школе. Историска школа узима на се задатак, да изучавањем прошлости правне докаже, да право није ни продукт личне произвољности ни нешто дато, аисолутно за сва времена непроменљиво. У тој цељи оснивач њен Савињи (бауј^пу) Ј ) везује основе теориске реакције (идеју стадности и развијања) са идејама Монтескија и Бурке-а о постепености и релативности у постанку и развићу права, тврдећи, да је право производ народњег духа, који се историским путем развија. У колико је то тврђење истинито видећемо доцније. Главно је то, да је он тиме обележио с једне стране карактер историске школе, која је то први пут дала израза идеји народности на пољу стварања и развијања права, а с друге стране, да је тиме устао против досадањих назора о природи права и указао на потребу и умесност историских радова. Савињи сам иретходи примером. 2 ) Његови се погледи шире, постају интернационални. Појављују се дела Арнхорна, ЛаФеријера, Склописа, Љаћеровског и др. Тим је радовима историја права основана и њен опстанак осигуран. Историја је права"дакле постала усљед процеса реакције против т. зв. просвећеног апсолутизма и његових изданака, реакције тако зване теорије природног права иротив црквенског погледа на право и његову природу и

х ) 8аУ1§пз', Уот ВегиГ ипзегег 2еН Гиг Оезе^ећиш* ипс! Кесћ^зшззепзсћаћ. 5. АиИ. ТгЉ1П§еп игк! ^еГргГ^' 1878. 2 ) 8ау1^п) г , Сгезсћ1сћ1;е с!ез гот1зсћеп Кесћкз 1т М1ие1а11;ег. 2. АиП. Тићт§епип<1 Ее1р21§ 1834 —1851.