Бранич

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1 9-

ховој деоби на Физичка и правна (корпорације и задужбине или закладе); и о њиховој способности за правне радње (Пап<11ип§8Шп§кеи); 3-е о стварима, и њиховим правно релевантним особинама (покретност, потрошност, заменљивост и т д.); и, 4-о о заштити ириватних права (куда спадају правила о доказима .); — него, као допуну тога дела, налазимо општих опредељења о свему побројаноме у иетом делу и у разделима : I V VI и VII шестога. дела. Даље је јаче отступање и у тражбеном (дуговинском) праву, (111 део). Оно се, одмах, започиње «с куповином и другим главним врстама уговора," па тек после се (у IV делу) излажу оишта. оиредељења о уговорима. И најзад, треће јаче отступање је у томе, што се овде, у имовном ираву, говори о старатељству , о чему се ио модерној системи, говори у иородичном ираву. Ова отступања системе црногорског законика од научне системе, нарочито прва два одступања, јако нас изненађују, а поглавито још и за то : што је г. Богишић, у својим основним правилима за израду црногорских закона, поставио и ово правило : (( На унутрашњој економији и распореду грађе треба, као год и на спољашњем облику, да је потпуно научни карактер." (в. „Отаџбину," свеску за Април, 1875 стр. 614). До душе, г. Богипшћ нам, у напред споменутој брошури, објашњава, за што је отступио од научне системе. При извођењу системе црногорског законика руководила су га у главноме ова два практична начела : 1-во ваља поћи од иознатога па ићи к неиознатоме : од предмета, који се чешће сусрећу у практичком животу, ваља прећи на оне, који се ређе у истом животу сусрећу. II, 2-го од конкретних , простом народу познатијих појмова, ваља ићи к аистрактним. Но, по нашем мишљењу, ни ова начела, па ни оскудица правника у Црној Гори, не могу довољно да оправдају растурање општих одредаба из првога дела у шести, као ни стављање општих правила о уговорима после по-