Бранич

БРОЈ 1 9

Б Р А Н И Ч

65 I

јединих врста ових. Што је логичније, јамачно је и простије и разумљивије. Сљествено, и за црногорског судију у кога још нема довољне правничке спреме, јамачно је подесније : да су му сва наређења о једном истом предмету груписана и сређенија него растурена. Ова растуреност наређања, мал' те не би и школованог судију бунила. Ми, дакле, не увиђамо потребу за ова отступања, сувише још и за тОј што је г. Богишић успео, да лепим и веома разумљивим језиком тако јасно изложи и најапстрактније правне појмове, како то ни један законодавац до данас није учинио. Анд. Хор^еви^ (НАСТАВНЋЕ СЕ)

ИЗ СУДНИЦЕ XXI Утаја по званитаој радњи не може се сведоцима доказивати. (ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦИОНОГ СУДА) Среска полиц. власт спроведе суду Алекспначком некога Анту на осуду за то, што је он као б. кмет Општнне Ћићевачке прнмио у два ма у размаку од 3—4 дана седам дуката као рест дуга по о блигацији, по којој је Гаја дуговао Марку, па му предао само два дуката а пет утајао. Оуд Алексиначки по расмотрењу акта нађе : »Да не стоји дело из § НЗ казн. зак. за које се оптужени тужи, јер Оуд не налази да има доказа за постојање истога. Оптужени, ако је какву наплату вршио, вргаио је по званичној дужности. Према овоме, ово дело могло би се доказивати само новчаном депозитном књигом, или другим каквим званичним пмсменом. Но како по извешћу дотичне полиц. власти Општина Ћићевачка у којој је оптужени као председник био, није никада имао оваковпх књига, то према томе, а и што се оваква радња не може сведоцима доказивати, нема доказа за постојање овог дела,' 1 — па зато н решио : да се оптужени за ово дело и не сгавл.а под суд. По жалби полиц. власти, Касациони Суд у своме I одељењу 1 Фебруара 1888 год. Бр. 358 по расмотрењу акта нађе: »Да оворешење Алексиначког Суда не одговара закону у томе, што је исти суд по-