Бранич

658

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 19

грешно узео, да се овде радња оптуженога не може сведоцима дока зивати, јер сума новаца, за коју се оптужује да је утајао, мања је од 200 динара, те с тога се то може доказивати сведоцима, према чему је суд овде требао да оцени по § 229 крив. пост. вредност сведоџаба сведока : Мите, Марка и Николе, па за тим да донесе своје решење. 8 Суд Алексиначки према овим примедбама одреди претрес на коме оптужени Анта није признао да је ово дело учинно. Признао је, да је од тужиоца примио само три дуката у отплату овога дуга и да је ту суму предао повериоцу тужиочевом, а остала, што му је тужио ц давао, да му је давао на исплату државиог данка и општинског приреза. Нрема овоме Суд Алексиначки нађе: »Да не постоји дело „утаја" из § 113 крив. зак. за које се оптуженик Анта оптужује. За постојање сиаког дела треба доказа. Ти докази морају бити истоветнс природе као и само дело. Преме томе кад стоји то, да је оптуженик, као бив. председник вршио наплату по званичној дужности, онда се та наплата или управо таква његова радња не може доказивати сведоцима, већ само новчаном депозитном књигом, или другим каквим званичним документима. А по што по извешћу полиц. власти Суд Општине Ћићевачке није никада имао депозитних књига ; како дал>е ни сам тужилац не подноси признаницу оптуженикову да му је доиста дао 7 дуката за исплату свог облигационог дуга, и како се најзад као што је речено за постојање дела овакве природе не могу употребити као доказ сведоџбе сведока, јер би иначе наступиле зле и недогледне последице за председнике огнптинских судова, то се према томе, а на основу § 250 под а, крив. пост. оптужени има отпустити испод суђења за ово дело, за које не пос-тоје никакви докази," — па зато и реши : да се оптужени Анта отпусти испод суђења. По жалби државног тужиоца Касациони Суд у своме I одељешу 20 Аирила 1888 г. бр. 1539 нађе : „Да и ово решење Суда Алексиначког не одговара закону, јер је суд погрешно и противпо примедбама горњим Касационог Суда узео, да се дело оптуженога не може доказивати сведоцима. већ .је требао сведоџбе сведока да ценп по § 229 крив. пост. тим пре, што оптужени признаје да је од прив. тужиоца примио три дуката за измирење повериоца тужиочевог и што је утврђено, да у Суду Општине Ћићевачке, где је оптужени био председник, нема депозитних књига, нити су кад год вођене. с< Али Суд Алексиначки не прими ове примедбе из ових противразлога: »У пост пку судском у кривичпим делима, није опредељена спорна циФра, до кој е се може доказивати сведоцима, а од које опет да не може. То је опредељено само у грађанском поступку. То опредељење грпђанско! поступка не може да се примени и на кривична дела, да