Бранич

БРОЈ 19

Б Р А Н И Ч

663

ГраФица је опет била добродушна и лакомислена. Она је само о томе мислила како ће што боље и више да се забавља. Ћудима свога мужа с рачупом се потчињавала. јер је била нероткиња. А сад да говоримо о г. од Англаде. Њега су сматрали за племенита човека и веома богата, а у ствари није био ни једно ни друго. Он је био човек од нижега порекла и имао је пристојно имање, које му је доносило приличну ренту. Једва да је знао ко су му били родитељи. Имао је неке старе каменом зидане куће, које су »Сћа1;еаи сГАп§1ас1е а зване, и по томе су га звали »господар од Англаде,« од чега се није бранио. Јер, мислио је, друге племићске породице под именом Англада нема у целој Француској, па ако то име себи присвоји и пристане да га тако зову,- он тиме не чини никоме неправду. Чувени пробисвет и писац мемоара Јаков Касанова, у многоме прототип осамнаестог века, служио се истим извинењем кад су га питали с каквим се правом он назива господар од Сајнгалта. На то се у старо доба није строго пазило, и наш господар од Англаде неоспорно живео би и умро као племић, да случајно није постао предметом једне истраге, којом се на то ишло, да се сазнаду сви његови односи, ма да се ничега злога у њега или његове Фамилије није могло наћи, осим оне слабе стране — сујете. До онда, то јест до Септембра 1687, није било ни најмање сумње о томе, да је г. од Англаде као племић исто тако добар као и сваки други. Његово понашање било је у осталом гордо и надувено, о чему је стари парламентарни адвокат Гајо од Патавала, који је и сам био одличан господин, лепо приметио, кад ,је 1733 године овај случај први пут правнички представио : „Одлични људи, пореклом, свесни су свога положаја и немају потребе да се претварањем и сујетом још и даље узвишују. Али човек, коме је судба тај положај одрекла, и кога частољубље мучи. надувен је до лудости. Његова лажна величина у истини је маленкост.« Г. од Англаде имао је леп стан, он је држао слуге, кола и коње,. одлазио је у карташке клубове и свуда је пазио да га сматрају за часна човека. Па и са графом Францом од Монжомерије и његовом супругом Англади су се дружили, ма да ово дружење није било поверљива карактера. У почетку Септембра Монжомери позову Англаде да с њима проведу неколико дана на њиховом добру Виљ-Бусин. Позив је био у почетку примљен, но наравно доцније га одбаце, те тако је гра® са својима сам отпутовао. А г. од Англаде пре паласка графова измоли кућни кључ, јер ће за време тих дана свако вече изван куће вечеравати. Међу тим 22 и 23 Септембра код куће је вечерао. На дан повратка граФовог, у четвртак 25 Септембра, г. од Англаде вечерао је изван куће, и то код госпође председника Роберта,