Бранич

664

б р а н и ч

број 19

а кући је дошао тек у једанаест часова. Калуђери Виљар и Флерије, који су са њиме вечерали , пратили су га до куће, па кад тамо дознаду да су се гра® и графица на два часа нре њих с пољског добра вратили, и да су још у трапезарији при вечери, замоле да им се ради добродошлице пријаве и буду примљени. Па још дозову и госпођу од Англаде и ту остану до пола ноћи у пријатном разговору. А кад су се растали већ је био петак, и тога несрећнога петка гра® од Монжомерије примети крађу, те криминални поручик од Шатлеа дође у кућу ради истраге. III Погрешан траг Кад је криминалног поручика граФ о свима околностпма известио, о којима сам у претходној глави причао, па кад је чуо дајеодаја, у којој је сандук насилно отворен, исто тако ка.о и пре била закључана, да су господин и госпођа од Англаде позив за одлазак на пољско добро граФово најпре били примили а после одбили ; да су они од граФа пре његовога поласка кључ од куће себи измолили ; да је г. од Англаде, који је иначе свако вече излазио, за време одсуства графовог код куће остајао и са свим против свога обичаја код куће и вечеравао ; даље, да је г. од Англаде знао, да је граФ оне велике суме примио и ту их оставио ; и да је најзод код Гримода, пређашњег закупца г. од Англаде, велика крађа учињена, а да се лопов није могао пронаћи : — онда .је иследник с места посумњао на Англадовце. Ова мисао, која га је уздржала од сваке даље истраге, противне обележеном правцу, беше погрешна. Јер, кад би Онај на кога се посумњало о свпма овим основима подозрења био саслушан, што међу тим није било, онда би сваки од тих основа био донекле и обеснажен. Пре свега, ргнпа У1з1;а, јако пада у очи што је Англадовац најпре примио позив граФОв, па за тим га одбио. Да је хтео красти он би позив одмах одбио, а и осим тога имало се нарочитог основа за промену решења — на име : Сестра граФа Монжомериског положила је 2 Септембра заклетву у манастиру Палмемонском као калуђерица. На ту свечаност позвани су били и господин и госпођа од Англаде. После свечаности била је и закуска, на коју је само госпођа од Англаде била зздржана, а он је морао отићи, што га увреди и у чему он нађе да га киње. То је био узрок, што је одрекао поћи на пољско добро у Виљ-Вусин. «Па јаиззе §тапс1еиг <51;аГ1 ипе угаје ре&Шзе , што и овога пута беше за љега веома кобно.