Бранич

БРОЈ 19

б р а н И ч

665

И прич.ч о кућњем кључу била је мало сумњива. Њега је иначе графов врмтар нооио, али и он је био неколико дана иа одсуству. Меето њега кључ од куће држао је један слуга г. од Англаде. Ни то нпје могло иикоме пасти у очи, што је г. од Аигладе за неколнко дана изузетно само један пут код куће вечсрао. Истина, он је знао да је граФ Монжомериски велике суме новаца примио, али то су знали и многи други на нр. и духовник Гањар, јер се граФ радо хвалио својим богаством. Најзад због раније крађе нити је покрађени, господин Гримоде, нл иначе други ко год посумњао на Фамилију Англадову. Криминални поручик одлучи, да нзврши општу преметачпну по свима одајама и код свију лица која у тој кући станују. Ова одлука није била за покуду, јер није било невероватно да је могао којн и од укућана у крађи учествоваги. Али, као што видимо, овај је чиновник своју одлуку само од чесги извршио Пошто је објавио своју одлуку, господин и госпођа од Англаде замоле га да истрагу отпочне најпре од њих, што исљедник и учини. Све одаје и сви затвори у другом и трећем спрату буду прегледани, али се сумњивога ништа не нађе. За тим се попну на таван. Госпођа од Англаде није се хтела пети, јер од ове дуге истраге била је већ уморна. Она се само добру надала. На тавану чиновник нађе одиста у једноме сандуку а у једној платненој крпи увезан златан новац. То беху нови лујидори од 1686 и 1687 године. Вило их је 70 комада, увијених у хартију, на којој је био знак сличг-н Фамилијарном грбу. ГраФ од Монжомерије одмах изјави да су његови новци и да је то његов грб. Нарочитих знакова, по којима би ови новци баш његови били, нити су од њега тражени ни показани. За поменуте две године саковано је много лујдора и у саобраћај пуштено. Грб или боље рећи онај знак који је личио на грб, мало је испитиван. Па место да је све то извиђено, оно Је примљено само голо граФово уверавање. 0 нађеном новцу исљедник изјави : »Пошто су ови новци и ова хартија по уверењу графовом украђени, то их стављам под забрану. Али пре него што их ја у моје руке узмем, молим вас, господине, избројте их сами. Господин од Англаде преброји новце с великим узбуђењем па онда рече: »,ја дркћем.« Слуге, који такође при том беху а кад све то чуше, стану се гуркати око чиновника: Господин и госиођа ој , Англаде, још у четвртак у вече, кад су изненадну вест чули, да су се Монжомери