Бранич

БРОЈ 20 БРАНИЧ 679

БОГИШИЋЕВ „ОППГГИ ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ»(НАСТАВАК) II На реду је да прикажемо језик и аравну терминологију овога законика. Што се језика тиче, ту се, обично, од законодавца тражи јасноћа и краткоћа. И доиста, није довољно само обнародовати један закон, какав такав, па грађанима рећи: «Незнање закона никога не извињава." Хоћете ли законодавци, да вам грађани одиста и као што ваља знају законе, а ви им их онда наггишите језиком јасним и за свакога потпуно разумљивим, и, по обнародовању њихову дајте грађанима својим времена (\ 7 асаИо 1е§18) и у опште могућности, да их ови могу и сами проучити; а не тражите неумесно од њих: да вам знају и онакве законе, који су, у току законодавне сесије, на врат на нос преведени из туђих зборника и које, врло често, нити довољно разуму редактори (гезр. преводиоци), нити они који га вотирају; и најзад чију обвезну снагу датирате од иотииса владаочева дакле пре обнародовања ?!') Но, г. Богишић је овај други захтев, краткоћу, напустио, и напротив баш, он је скоро свако наређење опширно али — и веома јасно изложио. Његова је сретна мета била та: да његов законик може свако разумети, који га

А ) Члан 771 дрногорског законика гласи : «Закон је аостављен, чим га законодавад одређеним начином (потписом, указом) нотврди ; али на снагу стаје закон, т. ј. почнње уопште везивати, тек оног дана, који је при постављању закона одређен. У осталом, да би и постављени закон могао на снагу стати, треба свакако да је већ ироглашен био ; без проглашења закон нема везовне моћи. Закони се уопште проглашују уврштењем у служвени део земаљских новина... }) Оравните овај члан с § 3 срп. грађ. зак и указом од 1850. испод истог §-а»