Бранич

Б Р А Н И Ч

681

јасноћу и разумевање писаних закона. И ето за то је питање о њима једно од најтежих нитања које један савестан законодавац треба ваљано да реши; управо оно је неизбежан камен спотицања на сваком кораку ка мети његовој. И с тога није ни чудо, што је ово питање г. Богишића, у изради овог законика, по готову највигае завимало. То судимо по томе, што је он о њему већ два пута досада писао. (Читај чланак «Стручно називље у законима", у <(Пороти,» 1880 год. бројеви 15 и 16; и, чланак «Технички термини у законодавству," у „Браничу,» 188 7 год. бр. 19). На те чланке и упућујемо читатеља, који би желео да се упозна са здравим појмовима о овој ствари. А ми ћемо се овде ограничити на то: да, по азбучном реду, изложимо све стручне изразе г. Бпгишићеве, испоређене са терминима римског, Францеског и немачког права и нашег грађ. законика. Овим упоређењем, мислимо, постићићемо ово двоје: 1-о олакшаћемо нашим Филолозима да и они даду своју погребну оцену; и, 2-о, јасније а краће истумачићемо нашим правницима термине црногорског законика. Термини, које ми, с правнога гледишта, потпуно усвајамо, биће крупнијим писменима печатани. Лкција., види дионица. (У пољичком статуту деоница) Ам-лнвт , в. остава. Благо (чл. 8 44 црног. зак.) сокровиште (§ 250 сри. грађ. зак.); Шезаигиз; 1е 1гевог; с1ег 8сћа1;2. Благонаравље , благонравије (§ 13); ћопез тогев; 1ев ћоппез тоеигз; сПе §:и!е 8Шеп. Ближика (чл. 48) је братственик, међаш, сељанин и племеник. — Ближика има араво прече куиње при продаји непокретних добара. — Исто право даје и наш законик, — в. § 670. Братство. Оно је шире и уже (чл. 714). Није објашњено ни једно ни друго. Везовна, моћ закона (чл. 771), обавезна снага закона или важност закона (§ 3 гр. зак.)