Бранич

БРОЈ 20

Б Р А Н И Ч

695.

и притворен ; али се увек на, јемство три грађанина иуштао у слободу. Изузетак је био само за злочинства учињена против сигурности државе и слободе народа. Тужени је по саопштењу тужбе излагао доказе који му за одбрану служе ; примедбе против тужбе давао, и тражио, да му се одреди рок за прибирање материјала за одбрану. Од дана сазива судија и с&оиштења тужбе туженоме иа до иретреса, могло је иротећи највише 30 дана. Претходне истраге и ислеђења казнимих дела од.стране државне власти није било. Тужилад је сам прибирао потребан материјал и доказе за тужбу, а тако исто и тужени за одбрану. На одређени дан за суђење искупљали су се судије, којима је један од архонта председавао. По прочитању тужбе, коју је тужилац допуњавао и разграњавао, тужени се или бранио или је за то узимао адвоката. Сведоци су лично преДстајали и сведочили. Свака страна могла је само својим сведоцима питања да ставља. На овај исказ морали су се сведоци заклињати. Ко би се устезао, био је кажњен са 1000 драхама новчане казни; а метан је и на муке — тортуру. Исказима робова оптуженог није се другче веровало. но ако су учињена под тортуром. Сматрало се да та, презрена створења не говоре истину на други начин. 1 ) По свршеном извиђају судије су гласали и то у два маха једно за другим. Прво гласање било је о томе : је ли оптужени крив или не; а друго одмах за њим о мери казне ако је оптужени првим гласањем за крива нађен. Гласање о кривици вршило се зрнима црног и белог пасуља, која су судије са три прста са олтара узимали и бацали у две разне урне. Председник је затим зрна бројао и резултат објављивао. Гласање односно казни вршило се на исти начин, средством воштаних таблица. Ако је тужени био осуђен^ казна се одмах извршивала без даље аиелате, — средством А ) Не11е, ТгаНе с!е Г шј&г . спт. стр. 25 и 26 св. I.