Бранич

696

Б Р Л Н И Ч

БРОЈ 20

органазато одређених. У иротивном случају тужилац је осуђиван на глобу од 1000 драхама уз губитак ирава да може у будуће тужити. Ако је 1 / 4 судија изјавила да је тужилац довољно основа за тужбу имао, онда се је од сваке казни ослобођавао. 1 ) Ово су, у главноме, црте атинске процедуре у погледу на личну безбедност. А сада да видимо. како је с тиме стајала ствар код Римљана У прво доба римске државе не налазимо никакве грагове кривичне процедуре. Судску власт у кривичним делима вршили су краљеви, и то час сами, а час уз припомоћ сената; а но неки пут одређивали су за то нарочите чиновнике — дуумвире и квесторе. Каквим се начином изрицала правда и како је поступано до пресуђења са оптуженим, о томе нам, као што рекосмо, историја из то доба није ништа забележила. Не зна се позитивно ни то, да ли је против тако изречених пресуда постајало право жалбе, и коме, и ако Цицеро, Сенека и Т. Ливије, позивајући се на старе свете књиге, веле, да јесте. Рго^осаИопет еИат а гедЊиз {игзве с1ес1агап1 ропИ^гсИ 1Њгг. 2 ) Историја нам је и тога времена сачувала само један такав случај, а то је Хорацијев апел на народ, за владе Тула Хастилија, против пресуде дуумвира - 5 кога народ сакупљен у комициским куријама гласањем од казни ослободи. После револуције која је краљеве изгнала и монархију срушила, основана је реиублика. Место краљева бирани су консули, на одређено време. Да ли су они поред осталог наследили и судску власт коју су краљеви имали ? — Никаквих позитивних доказа ни о томе нема. Зна се толико, да су вршили полициску власт у смотрењу криваца, јер су наређивали извршење пресуда и кривце у

г ) НеНе етр. 30. 2 ) СИеего, с1е герићЈлса, кн>. II сгр« 31; НеПе, Тгапе с1е Ппвкг. сгншпеПе стр. 38 св. I.