Бранич

БРОЈ 20

Б Р А Н И Ч

697

притвор стављали. 1 ) Са новим државним уређењем настале су промене у организацији судској. Задобивену слободу ваљало је осигурати разним институцијама и законима. С тога је одмах друге године од постанка републике издат закон „УаГегГее," којим се прокламовало ираво грађана да могу апеловати прогив сваке пресуде на народну центуријанску — скупштину. Закон овај за трајања републике обнављао се је и утврђивао у три маха. Он је био огарантован и законима 12 таблица. Законом консула Валерија и Хорација наређено је било, да се несме завести никакав суд против чије се пресуде неби могло и смело апеловати. Истим законом прокламовало се да је слободно убити свакога који би покушао да противно уради. Трибун Дујилије изречно је у закон овај унео пропис смртне казни за онога, који би га преступио. 1 ) Узгред напомињемо, да се никакав закон није могао пре издатн но што би био у сенату претресен, а од народа усвојен. 3 , Овим законом а Уа1еггх, п поред законодавне, ирешла је одма.х у руке народа и судска власт. Скупштина народна образовала се на три начина: по куријама , центуријама и трибусима; и свака је од њих у погледу суђења казни.мих дела, надлежност своју имала. Најважнија је била скупштина центуријанска, како по саставу тако и по делокругу своме. Она је била права народна скупштина, јер је била састављена из свију редова грађана. Судила је све тешке злочине за које је била ирописана смртна казна, прогонство и губитак грађанске части; а на њу се апеловало против пресуда осталих судова или званичника, који су, као што ће се мало њиже видети, такође судску власт имали. Она је само могла да изриче смртне пресуде над грађанима римским Ме с1е сарНе сг ^гз пгзг гп сотИпз сепГипаШз зШиеге1иг.*) У њој је председовао консул, диктатор, претор или народни трибун, како је кад прилика донела, а они су је и сазивали кад су за потребно наптли.

А ) НеНе стр. 41 св. I. ТгаНе <5е Гтб^гиспоп сг1т1пе11е.

2 ) Т. Ливије стр. 35. НеНе стр. 42 ,св. I.

3 ) НеНе стр. 47 св. I. *) С1с. во КериђНса.