Бранич

698

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 20

Скупштину куријацку образовали оу племићи. Она је била надлежна на суђење религиозних преступа, као и за дела којима би се наносила повреда правима племићским. Трибуцка скупштина судила је само чиновницима за преступе учињене из користољубља у дужности, и изрицала је само новчане казни. ') Процедура у ово прво доба републике била је оваква: Тужилац је тужбу своју, управљену против кога за какво тешко казнимо дело, иодносио председнику народне СЕ^упштине, п од овога тражио да је сазове. Ако је председник нашао да има места оптужби, одређивао је дан за суђење ; иначе је тужбу одбацивао. Одређеног дана долазили су и тужилац и тужени пред народни суд, и тада је први тужбу своју износио, а други се бранио. Тужилац је морао изложити казнимо дело, именовати извршиоца, доказе изложити, а у исто време определити и казну коју за учињено дело према закону ваља изрећи. Затим су саслушавани сведоци. После тога скупштина је приступила гласању, па ако је тужбу усвојила оптужени је оглашаван за кривог, а у исто му се време изрицала и казна, коју је тужилац у тужби означио. Јавних орг&на за истрагу и ислеђење учињених казнимих дела није било, осим дуумвира и квестора, од којих су први имали дужност да истражују и мотре само на завере које би се против државне сигурности ковале; а други, да истражују само проста убиства.*) Према томе, у осталим оптужбама, интересоване су стране саме ирибирале иотребне доказе за оитужбу и одбрану и иред суд износиле. 3 ) Поред народа вршио је у прво доба републике у неколико судску власт над грађанима римским и сенат, и то само за капиталне — тешке — злочине, а усљед нарочитог овлашћења од стране народне — центуријанске скупштине, кад је она упућивала њему на суђење дела

Ј ) НеНе стр. 45 и 46 св. I. *) НеНе св. I стр. 46, 48, 56 и 59. 3 ) МШегтаГег, 81;гаГуегГаћгеп, стр. 63 св. I.