Бранич

702

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 20

1, Да је тужени Отеван, за обезбеду 4000 динара облигационог дуга, ставио 2 Јануара 1887 год. интабулацију на иман.е Јована Савића, по облигацији дужниковој од 20 Децембра 1886 год. Па како је половина овога имања тужитељева својина, по гласу уговора од 20 Марта 1871 год. судом потврђеног у 1878-ој год., то је тражио, да суд скине интабулацију са половине имања. 2, А тужени у одговору своме навео је: да је он на цело имање његовог дужника Савића ставио интабулацију, и да тужилац ничим не доказује да је половина тога имања његова својина, кад није убаштињен; за то је захтевао да се тужилац одбије од тражења. Пуномоћник тужиочев поднео је и оригиналан уговор о коме је реч у тужби, и објаснио је, да је његов властодавац половину имања дужниковог по томе уговору примио у своју државину. Према овоме Суд окр. Ваљевског нашао је : да се по \ 292 грађ. зак. правна својина непокретности добија убаштинеаем, и при сваком преносу непокретног добра оно мора на новог господара пренети се и уписати; а до установљења баштинских књига својина непокретности прибавља се судски иотврђеном тапијом. Тужилац овде не подноси тапију на земљу, са које скинуће интабулације тражи, већ подноси означени уговор закључен између њега и дужника Савића, који опредељује само њихове међусобне односе правне, а не може тужиоцу послужити за доказ својине на половиеу имања дужника Савића према трећим лицима. Кад је тужени пре у интабулационе књиге уведен — I 298 грађ. зак. — онда тужилац ни данас по I 299 истог закона није постао господар имања са кога тражи скинуће интабулације, кад оно ни данас није путем преноса по тапији на њега пренето. И тако тужилац нема законских доказа за својину ове непокретности, иа за то и пресуди: да се одбије од тражења скинућа интабулације. Ову пресуду одобри и Апелациони Суд у свом I оделењу 23 Маја 1888 год. Бр. 557, али је по жалбн тужиочевоЈ Касациони Суд у свом III оделењу 23 Августа 1888 године, Вр. 2937, поништи са ових разлога: »По допуни I 292 грађ. зак. од 13 Јула 1850 год. (зб. V стр. 259) судска потврђена тапија и других ушвора о преносу права притежања, имају до установљења баштинских књига код нас онуиступравну важност коју и убаштинења. Према томе законом пропису ваља и поднесени уговор, који је потврђен судом 1878 год., а закључен између тужиоца Милана и његова таста Јована Савића о преносу половине непокретног имања Јовановог на Милана, — да има ону исту правну важност као и сама тапија.