Бранич

број 21 и 22

б р а н и ч

731

саше постепено у своје руке за обична казнима дела и власт судску, и основаше засебан суд «Аи<ШогГит,» у коме су они председавали место претора, чија важност нропаде. За саветнике — судије —• у суду овом узимали су угледне правнике и сенаторе. Власт и надлежност ових преФеката постала је готово неограничена и простирала се на сто миља ван Рима.') Против пресуда њихових могло се жалити царској конзисторији, и то са мо за извесна дела. Овако је било уређење судске власти и поступка од времена Августова до Диоклецијана. За све ово време три века — постојали су још (јиаезНопез регреГиае ; али се ретко скупљаху које због своје преживелости, а које због несрећног политичког стања — апсолутизма. И сами грађани избегавали су ову тада без важности и само по Форми постојећу установу. Доказ је томе што је нагло растао број годишњих судија —• јисИсеб —- чију је листу претор састављао, а којих је било 360 у почетку VII века, при крају републике 850, а под царством било их је неколико хиљада. И људи из последњег сталежа добише најзад право да могу бити судије, услед чега је ргае(ес1и8 игЂГ, место претора, узимао за судије лица која је он хтео а која су иросто саветодавни глас имали. Због овог нереда у судству, а сигурно и са политичких разлога, Диоклецијан са свим укиде (^иаез!;. регре1иае, — Огс1о јшИсогигп — не само у Риму већ и у провинцијама, а тиме престаде учешће грађана у суђењу. Место њихово заузеше сталне царске судије — званичници, и то у Риму Ргае1еск18 игћј и Ргае1ескгв уЈдПет, а у провинцијама тако звани РгаезИез, Ргосопзи1е8, Кес1огез ргоутс1ае и т. д. који су такође тражили при суђењу мњење и савете од учених људи, нарочито правника. Против пресуда ових .судија, управо намесника царских, који су у провинцијама вршили судску власт као и Ргаеј'ес1из иг1л у Риму и око њега, могла се изјављивати

') НеНе, стр. 131 и 134.