Бранич

732

б р а н и ч

број 21 и 22

жалба царевима, али само у случајевима тешких осуда на пр. губитка грађанског права, прогонства, смртне казни и т. д. 1 ) Додније право жалбе постало је готово неограничено за сва дела. Изузетак био је само за убиства, тровања и још нека дела. Шалбе су се донекле подносиле непосредно самим царевима, а доцније, због нагомиланих послова које царски савет немогаше савладати, упућиване су нарочитим судијама — јисИсез засп —• који су доносили у име царева последњу одлуку. 1 ) Јавност у суђењу трајала је и под царством. Оптужени су могли имати такође своје браниоце. У последње доба заведе се и писменост у суђењу, да би се, услед изјављених жалби, могао из акта да има целокупан преглед ствари о којој се суди. Ово беху главније црте последње Фазе римске процедуре, када римска држава пропаде због упада варвара. Ми смо изложили у главним потезима уређење атинске и римске кривичне процедуре, а то смо учинили са разлога већ напред казаног и са тога, што ова два републиканска народа, а нарочито Римљани, као представници старе цивилизације европске први унеше у поступак извесна начела, која су била у прошлости, која су и сада, а која ће и у будуће увек бити највећа гарантија за личну безбедносг уз иотреб-не још услове које захтева. данашња цивилизација,. Завршујући овим наше историско расматрање кривичног поступка и његових прописа. у односу на личну безбедност, ми ћемо у најкраћим потезима да пређемо средњи и нови век а са разлога ових: ирво, што би даљим излагањем ове ствари значило да пишемо у кратко историју кривичног поступка, а то није наша намера; и друг о, што у средњем. па готово и у новом веку све , о Француске револуције не би нашли никакве грађе од вредности која 6и ишла у ирилог нашој ствари а којом би се могли користити.

1 ) НбНе, св. I стр. 140 и141. л ) НеНе, св. I стр. 159.