Бранич

БРОЈ 21

и 22

Б Р А Н И Ч

733

Карактеристика средњега века у главноме ова је: Велико таласање — сеоба — народа и раса што се из Азије у Европу кренуше и ову поплавише, а тиме поништише државу римску и њену цивилизацију коју ту затекоше. Даље, непрестани ратови ових дошљака варвара које са источно-римском царевином, а које између себе самих, због чега су се непрестано и убрзо подизале и пропадале разне државе. У таквим приликама говорити о каквој правној уређености државној, и у још варварским законима њиховим тражити какве трагове о слободи грађанској, била би бесмислица, особито имајући у виду ступањ ондашње образованости тих освајачких народа. Стоји истина и то, да се у средњем веку у западној и средњој Јевропи почеше подизати универзитети, пошто се дошљацн са староседиоцима њеним измешаше, мало примирише, и од њих староседилаца — цивилизоваше. Али и ти универзигети беху за дуго без икакве стварне вредности и користи и за осталу науку и за иравно и уставно уређење држава што је на.ј6итнији услов грађанске слободе и безбедности. Доказ је томе што је иоред универзитета постојала инквизиција,, што су били први научењаци који се тада појавише,—Галилеј и Хус,--као јеретици на смрт осуђени за научне истине које свету објавише, а дела њихова беху спаљена. Доказ је томе, даље, што су у то доба судови оглашавали људе за вешце а жене за вештице, па их као такве на казне осуђивали; што су и саме животиње сматране као урачуниме и за почињене штете чудноватим начином кажњаване; што тада за дуго владаше ритерски живот и ираво јачега — Раиз1гесћ1;. Најзад, да не наводимо још многе друге доказе, и сва садржина оновремених кривичних закона и уредаба, без икаквог уређеног поступка, показује да онда није било готово никакве личне безбедности грађана. На реду је да изнесемо читаоцима у главним цртама, а у колико је могуће тачније, и историју нашег законодавства у погледу на личну безбедност, јер се то нас као Срба највише и тиче.