Бранич

број 21 и 22 б р а н и ч 745

без икаквог даљег рада да врати дело нрвостепеном суду на а надлежни иостуи&к Али пре овога устројства окружних и Апелационог Суда налазимо две уредбе од 1845 год. и то једну од 22 Маја ЈТ» 816 која говори о лоповима, а у којој се вели : « . . . . ако не би хтео кривицу признати, а никакво се опстојатељство за умалење оне против њега сумње не би појавило, биће строгом апсом и држањем само о соли и лебу на признање нагнат;" 1 ) а другу од 14 Јуна 1845 год. В№ 817 36. III стр. 62 која иолициским властима даје право да претеране карташе « саразмсрном в телесном казном кажњавају. И ове две уредбе довољно показују да су лична безбедност и слобода грађана и после устава од 1838 год. самим законима — уредбама — слабо заштићене биле, а да и не говоримо о оно-временим властима, којима је било остављено да по „увиђавности" оцењују дела и примењују казне. После устројства окружних судова и Апелационог и Касационог Суда изишао је указ под 3 Августа 1851 год. којим се опет заводи лворски суд за грађанске и за кривичне ствари. Овај суд био је надлежан да по жалбама у последњој линији или степену, доноси одлуке о пресудам, осталих судова, па и он је, као и они остали, изрицао своје пресуде и решења по аблагоразумију"; јер ни тада још није било никаквог уређеног кривичног законика и крив иостуика, него је само постојао грађански законик, који је угледао свет 1844 год. такође без свога поступка ; а све поступке замењивала су она куса устројства, у којима су прописи на дохват и од ока набацани били, који су се пак односили и на грађанска и на кривичиа дела. За пример наводимо чл. 9 и 26 устројства окр. судова од 1846 год. 1 )Сва пак ова устројства садржавала су поглавито одредбе које по карактеру своме у грађански поступак спадају; а односно кривичн. ствари опредељавала су само надлежност судова, по месту становања кривчевог и по месту у коме

36. III стр. 58. 2 ) 36. I стр. 18 '1.