Бранич

778

б р а н и ч

бро ј 21 и 22

— туженоме, — то тужиоци ни у коме случају немају нрава на деобу спорног имања. На овај поднесени доказ туженога Ђорђа, — тужиоди су приметили: да пресуда избраног Оуда, на којој тужени своје право својине оснива, не вреди ирема §-у 6-ом под г. грађ. судс . пост., јер општински Суд није надлежан био да одређује избрани Суд, према вредности самога спора од 480 дин., нити је то по грађ. зак. вредело, пошто удовица Петра спорно имање није могла добити у својину већ само на уживање до смрти или преудаје. Тужени је остао лрн својој речи. Првостепени Оуд пресуди: да тужиоци имају право на деобу спорног имања. Ово су му разлози : »По јЈ-у 412 гр. зак. жена после смрти свога мужа има право само да ужива имање свога мужа до смрти или преудаје; а по §-у 414 ист. зак. после женине смрти имање остаје у наслеђе законитим наследницима њенога мужа. Тужени ]е приннао -- § 180 гр. пост. да је умрли Јован рођени брат пок. Вука, оца тужилаца и туженог, као и да је умро без порода ; према чему тужиоци, као најближи сродници пок. Јована — ношто му је жена Петра умрла — имају право да са туженим поделе Јованово шиање које је Петра уживала. Зато им се исто и досудити има. Поднесена пак пресуда избраног Суда, којем је тужени хтео доказати да је спорно имање својина Петре, жене пок. Јована, не вреди што је избрани Оуд, који је ову пресуду изрекао, састављен код општинског Оуда који по ј!-у 6 под г. грађ. судс. пост. није био надлежан да га саставља за деобу спора од вредности, од колике је овај спор; а кад не важи просуда онда не важи ни поднесени уговор, закључен између туженог и умрле Петре, којим му је спорно имање у својину оставила; јер ко шта нема, не може ни другоме дати I 29 гр. зак.« По жалби туженог Касациони Оуд примедбама својим поништио је горњу пресуду првостепеног Оуда са ових разлога: «Кад тужени наводи, да је удова Петра од Ђорђа и тужилаца оца Вука по пресуди избраног Суда, која је извршном постлла, добила у својину поменуто имање, као удова пок. Јована, а рођеног брата Вукова, онда је Оуд тај према §-у ^05 гр. судс. пост. тач. 7 требао да цени садржину те пресуде, којом су Вук и Петра удова пок Јована извршили деобу, тим пре, што је пресуда у овој деоби изреченај као извршна вредећа, и по томе, она би се могла само поновљењем парнице поништити а никако друкчије « Првостепени Суд није усвојио ове приметбе, него је дао следеће дротивразлоге: