Бранич

790

б р а н и ч

број 23 и 24

моћи црпсти из њега опће идеје, такођер мислимо, да ова брошура у највећем ступњу заслужује да се сврати на њу пажња. Писац је одредио у кратком уводу свој опћи поглед и своју намјеру да му дјело буде „уједно систематско и простонародно." Могло се у напријед знати, да се учени цисац неће ропски држати кодиФикације обичаја ни тачнога преписивања законарских нацрта од својих најбољих претходника. Послије тијех претходнијех напомена он приступа к ономе, што се назива „спољашње границе," т. ј. различити дијелови, од којих ваља да је законик састављен. За тијем одређује развитак, који се даје тијем различитијем дијеловима, што се назива (( унутрашње границе. м Додирује главне одношаје, који опстоје између садржине законика и обичаја ; говори о реду и подјели грађе ; најпослије уочава питања о облику, т. ј., о језику и стилу. У сваком од овијех дијелова нашли бисмо изворнијех погледа, али како смо дужни ограничити се, забавићемо се само „спољашњијем границама," јер је учени писац у томе дијелу исказао, какво мјесто даје породици. ГЈрије свега може се запитати : нема ли у новијем законицима каквијех група с којима, ради њихове особите природе, ради њихове сложености, и што су мало проучене, није могуће оообито погледом ни мјесне прилике поступати онако исто као с осталијем дијеловима законика, него с којима ваља поступати по све засебно и другим начином? „Има," одговара г. Богишић, „право породично и све што му припада, које не сачињава једноличност (ћошодепе) с главном садржином тијех законика, т. ј., с имовинским правом. Он с разлогом тврди да опстоје разлике између та два права. На пр. имовинско право може се битно дијелити, преобратити у новце и преносити; а породично се право не може ни дијелити ни преобратити ни преносити. Теоретици су често кудили грађанске законике, који увршћују брачни уговор међу обвезе, т.ј., међу просте уговоре, међу тијем брачни уговор има у виду поглавито имовину, као сви други. С јачим разлогом (а {огМоп) други