Бранич

804

б р а н и ч

број 23 и 24

— иступе — изложених у чести III глава XXXII казненог закона. У тој маси одредаба налази се и § 359 чија трећа тачка гласи: «Ко законе наредбе и поступке власти или појединих чиновника, усмено или писмено, или другим знацима опорочава и т. д. да се казни затвором до 30 дана. На основу полициске уредбе и овога параграФа кривичног закона, полициске власти биле су и биће непрестано у стаљу, да осуде на затвор од 30 дана готово свакога за најмању реч или за најневинију критику рада ма које власти, а отуда, као што рекосмо, највеће зло данас и долази. Четврти узрок личне несигурности код насбиојетај. што су владе могле на основу чл. 56 старог устава да прогласе ванредно стање готово у свако доба, па да издају гада ио својој вољи нове законе, да образују преке судове, да у њима постављају за судије лица кој а хоће, да за преке судове прописују по своме нахођењу и потреби особени постуиак, који ниуколико начелима науке ни духу времена не одговара, иа за то не даје никаква јемства за личну безбедност, нити може давати. Примера о свему овоме имамо доста из наше најновије историје, а сматрамо за излишно да их овде наводимо. Пети је узрок личне несигурности код нас, што велики број полициских органа нема довољно научне сиреме. Велика већина наших полициских чиновника није свршила иравни факултет , но једва по неколико гимназија ; а има их који нису ни толико школовани. Према таквој спреми њиховој није никакво чудо, што они често против своје воље греше, било то на. штету личне слободе, било на штету саме правде и интереса друштва. Колико су и колико пута наши судови оптуженике које им је полициска власт спроводила, и који су по 1, 2, 3 или више месеци код ње под «ислеђењем» и у притвору лежали, одмах првог дана исггод суђења пуштали, само за то, што нема казнимог дела. А колико је опет прилика бивало , да се