Бранич

број 23 и 24

В Р л н и ч

805

акта иолиц. властима на «досле/)ење п т. ј. тачнију истрагу, с примедбама враћају. Познато јс свакоме, којп је у окружним судовима и најмање време пробавио, да су многи, у ствари криви , из недостатка доказа ослобођавани били само за то, игго је иследна власт ироиустила да благовремено и како ва,л.а саслуша потребна лица; да увиђај или сама или средством вештака иа лицу места учини; или, ако је и то урадила, што за вештаке није узела таква лица, која у даној прплици, по спреми и запату своме, заиста вештаци могу да буду, већ је то на дохват учинила. То су, по нашем мишлењу, главни узроцн са којнх лична безбедност код нас није огарантована. На реду је да видимо и да покажемо, шта би ваљало учинити, да се у будуће боље ујемчи лична безбедност. На првоме месту Устав земаљскп треба да ујемчи држављанима њихову личну безбедност. Наређења Устава треба да су у опште јасна и опредељена, а особито у погледу на личну безбедност. Она треба да су тако написана да не дају повода двојаком тумачењу; па имајући у виду да се мењањем Устава не мењају и људи, него да исти чпновнички елеменат махом остаје и даље да отправља државне послове, у наш Устав требало би да уђу и таква определења односно личне безбедности која неби дозвољавала ни криво тумачење специјалних закона. Нацрт новог Устава већ је израђен и публикован. Писати сад каква треба да буду у појединостима уставна наређења о личној безбедности — био би излишан посао; а упуштати се у критику тога нацрта, који има да усвоји и Велика Народна Скупштина не сачекавши резултат његове примене у практици, — било би не умесно. Друга би ствар била, да је израђен нацрт Устава и изложен критици на неколико месеци пре састанка Велике Народне Скупштине. У осталом не да се порећи да су много слободоум,нија опредељења новог Устава од оних у старом Уставу,