Бранич

10

год.), говорећи о „руци" или родбинском јемству у старом српском праву, као облику одговорности породице за кривична дела свога члана, наговестио сам: да је код наше браће под Турцима, обичај јамчења. још и данас у правој својој употреби. Бавећи се уз рат дуго вре.мена у Врањи, имадох прилике да видим како за оптужеником, што се предаваше власти па осуду, врви голем број људи и жена са жпвим интересовањем. На питање «куда ће," добих одговора: иду да моле и јамче да оитуженик није крив? До времена о ком је реч у овом чланку, организација турских судова прошла је била кроз извесне реФорме, чије детаљнпје излагање прела-зи намеру и опсег овог чланка. Ослањајући се на изворе који су ми у том погледу на руци, бележим само следећих значајнијнх појава судског и у опште правног напретка у турској царевини. ХатишериФом од 1839 призната је и објављена народу царевине једнакост пред законом и на суду, без разлике вере и народности. Тај принцип равноправности народа у уживању грађанских и политичких права, понављан је и у Ферманима 1856 и 18 75 године. Године 184 0 услед танзимата усвојен је нов казнени законик. Године 1846 заведе се нека врста закона административних. а 1850 изађе законик трговачки. Године 1840 заведен је Касацијони Суд под председништвом Министра Правде. Ферманом од 12 Децембра 1875 (129'?; ово председништво би одузето од Министра Правде, и декретом од 21 Децембра исте године наихменовани су Касацијоном Суду нови председник и потпредседник. Истим декретом Апелацијони Суд буде подељен на три одељења: кривично, грађанско и трговачко. За овим долазе впши с\дови (Мевлевијет), у којима председава један Мола. илн велики судија, отнрављајући дужност у једном вилајету; даље судови нижи или ирвостуини и најпосле судови примиритељнп. Ферманом од 1875 оглашен је принцип сталности и непрекидности судског звања речима: 1( Као год што независност судова од уилива, административних власти може■