Бранич

11

да ујамчи неиристрасност, тако исто и сталност судског звања може судије да начини достојним сваког иове рења.» За обуку нравника и у опште оних што се посвећују судској струци, постоји у Цариграду нарочита школа Медреса — под управом проФесора — Шидери. Пошто ученик проведе 10—12 година учећи Арапску Граматику, Логику, Морал, Реторику, Теологију, ФилосоФију, Судску Мудрост, Коран и Суну (законе религиозне и цивилне), ако успешно положи испит добије диплому Мулазима, а с тим и право да обавља у провинцији дужност судије (кадије) или његова заступнпка (наиба). За вишп ступаљ судског звања, ваља да проведе учећи се још 7—10 година, и пошто издржи и друге испите, добије од Шеих - ул - Ислама диплому образованог правника, и способна судије — Шидери. Уза суд, о ком је било речи, ваља поменути у Врањи и баштинарско одељење — тапимемури — што је постојало за потврду и издају исправа о убаштињењу. Кад продавац и купац пријаве продају, испита се да имање није туђе ни оптерећено дугом, да ко на њему нема права уживања, па се онда купцу, који илати таксу, преда иривремена таиија, а други комад пошаље се у Цариград Главној баштипарској Уирави — ТеФтерхаканији — да се пренос пребележи у баштинске књиге, и отуда пошаље купцу нуноважна штампана тапија. Сваки комад имања мора имати засебне тапије. Где река дели једно исто ичање, вађене су две тапије. У иривременпм тапијама, које потписују судија, окружни кајмакам, касир и тапијски писар, без икакве одређености мере и граница означавано је да је неко по извесну цену купио на неком месту извесно имање. Ова површност њихова доводи код наших судова, не без основа, у пптање и сами опстанак куповине због недовољних доказа за идентичност земљишта и просторије. Пре 1263 г. (по турском) имаовна права на сељачке залоге (мирије) доказивана су документима које издаваху имаоци тимара и зијамет-Ну, као власници појединих спахилука. За права на миљков"в^(искључне својнне) издаваху