Бранич

12

тапије шерије (судови) или државне администрације у свом делокругу. Темесући које издаваху мутевели (џамијски тутори и надзорници вакупских добара) и кајмаками, беху једина документа о својини вакупског добра. Од год. 1263, по укинућу тимаре и зијамета, администрација непосредних данака би овлашћена да издаје тапије са царским грбом на земље сеоске; а од год. 1290 и 1292 узела је она у своје руке издавање тапија и на вакуиска добра и све миљкове у опште. Код свега реновирања тапија, што је по уверавању других бивало чегаће у интересу државне касе, има код Турака и данас таквих сопственика, који притежавају пмања на основу старих тапија. По једном извештају адмшшстрације непосредних данака у Цариграду, од 21 Фебруара 1884 год. који се чува у нашем министарству спољних послова, ово долази отуда, што имања не беху као што ваља контролисана или су изостала од контроле, или што најзад нису била предмет никакве операције као продаје и куповпне, преноса и т. д. По томе стари облици тапије као «хуџет», Шеријски „сенед", и «темесућ» у колико се још налазе у рукама притежаоца тако исто имају законску вредност као и садашње тапије, ако су само написани у законској, Форми. Залога на непокретно имање остваравана је предајом тапије повериоцу, код кога је остајала до измирења дуга; а у много случајева уступано је повериоцу на ужпвање и само имање. У овом другом облику гарантовања тражбеног права, уживањем саме залоге, налазимо прастари облик данашње хипотеке, такозвану аантикрезу", која је као нраво «реума>\ била код нас у највећој употреби до закона од 24 Децембра 1873 год. (Збор. XXVI стр. 14). Прве власти у округу — оиштински судови редовно бављаху се купљењем данка и десетка, и извршавањем онога што се нареди н. пр. оправка пута кулуком. Писмених кметова беше ретко. Сва способност у разреду и рачунању дажбина сведена је на пажљиво бележење на рабошу и бројање зрневљем. Као пример тадашње канце-