Бранич

252

бољима. Па ипак, иоред свега тога, опет се често вели, да је ђермански елеменат и у иогледу иравде и нравосуђа, као и у евему осталоме, иодмладио и прегшродио стари век. Ми аак можемо реЛи, да је то једна од оних максима које се често ионављају, али за коју у историји не можемо нигде на.Ии доказа. VI Епоха у којој није било правде ни правосуђа; епоха права јачега Римску царевину није надживела њена судска организација. Јер, од онога дана када Ђерманци постадоше госиодарима Галије, чииовници римске имиерије иовукоше се са својих звања; иа како су они у исто време били и судије, то је лако разумети, да је и сав систем правосуђа био од један пут уииштен. И правосуђе је у исти мах уништено са администрацијом, као њен саставни део. х ) Франачки краљеви су се старали, да то правосуђе успоставе, и њихов систем бешс као нека комбинација од традиција римске империје и ђерманских обичаја. И они су као и римски цареви давали својиМ административним чиновницима ираво да могу судити. У исто време а према ђерманским обичајима иоред свакога таког чиновника постојала је и порота, коју састављаху најуваженије личности из свакога кантопа — 1 е 8 гасМгаЛ) о иг§8. Па и сами краљеви иретворише се у највише судије по истоме основу, по какоме су т > име носили и римски имнератори и преторијални преФекти; али у томе краљевскоме с-уду налазимо да седе иоред краља и да суде како рашнмбури тако и сва велика властела. Види се, дакле, да је то био неки смешани систем, јер је судска власт дељена с једне стране између јавне власти, коју је нредстављао краљ и гроФови, и с друге стране између самога друштва, које нредстављаше велика властела, која улазаше у састав т -*џаљевскога суда, и рашимбури, од којих су били састављени судови појединих гроФовија. Каква је била унутрашња вредност те судске организације? Ако не гледамо на друго што већ само на званична акта и законодавне монументе тога доба, доћи ћемо до закључка, да је то нравосуђе било савршено конституисано; али ако иогледамо у практику, у друштвени живот те епохе, одмах ћемо морати доћи на мисао, да правосуђе гроФова Мсројевића и рапшмбура иикад ') Остали су само мунидипални и црквени судови, који бејаху клица за будуКе нравосуђе,