Бранич

260

мишљеља. У средњем веку видимо овоме праву противност. У то време друштвене класе биле су ближе међу собом но што је то данас, што се тиче идеја и начина мишљења. и тако рећи, имале су скоро један истн дух. Што се тиче занимања и интереса, између њих није било толике разлике, као што се то данас мисли, јер и сењср био је земљеделац као и сељак, а и сељакје тако исто носио оружје као и сењер. У приватноме животу све до нред ХУ1 век поједине класе живеле су доста близу једна до друге; оне су имале једне исте нразнике и иета уживања, и њихови обичаји бејаху у неколико демократичнији но данас. Али разлику између тих класа налазимо у друштвеном и нолитичком иоретку, јер у томе погледу класе су се једна од друге апсолутно разликовале. Погледамо ли на законе, права и дужности, одмах видимо да су се разилазиле једна од друге. Тако исто ни нравосуђе не беше једно исто. Еолико год је било класа и категорија у популацији толико је било врста судова и судија. Да видимо прво како је еуђено племићу. Сваки је племић имао једнога сизерена, т. ј. једиога предпостављенога који је био неносредно над њим и од којега јс он зависио. Ако је он (племић) имао кога да тужи, то је тај сизерен био судија, онако исто као и кад би племић био тужен. Да учинимо овде једну примедбу. Кад би те спорове пресуђивао лично сам сизерен онда правило: , да свакоме треба да суде њему равни," не би било поштовано, јер би племић, као васал имао за судију спзерена, дакле некога вишега но рангу, у место што би васали требали да му суде. Због тога сизерен није ни судио. Он је у исти мах позивао и окривљенога и остале своје васале као њему равне. Његов иосао беше само да председава у томе суду састављеном од васала, да их упозна са предметом снора, да им представи туженога, тужиоца и еведоке. Изрицање прееуде беше ствар васала. Сизерен је иосле тога имао само да обзнани пресуду, што је он чинио, изричући Формулу : „1е 8 ћ о ш ш е 8 (I е с е а п 8 н о и 8 (Н 8 е п 1: р о и г (I г о 11." Осим тога он се старао о извршењу иресуда, ма каква она била. Племићу, дакле, нису судили само његови племићи, јер поред тога што еу били племићи, требали су да буду шњиме са свим једнога ранга и да имају оне исте интересе које и он има. Предиостављени присуствовао је само за то, да одржава ред при еућењу и да осигура извршење пресуде. Отуда, и видимо старога правника Бутеје-а, где вели: „Срњери имају право јурисдикцијс иа својој земљи; они могу и дужни су да издају законе за по-